5 razloga zašto je dobro sporo čitati

Nikada nisam uspevala da brzo čitam. Tokom školovanja i koledža brzina moga čitanja se nikada nije povećala bez obzira na to koliko sam često čitala – čak i kada sam bila pod pritiskom da pročitam jedan roman nedeljno za nastavu, to se apsolutno nije dešavalo. I tako, da bih se osećala bolje zbog moje brzine puža, sastavila sam listu razloga zbog čega je bolje biti vrlo spor čitač. To je zapravo sasvim u redu.



1. Morate iznova da pročitate velike delove teksta jer dok stignete do polovine već ste zaboravili početak.

Ukoliko se neki lik ne pojavljuje često, postoji verovatnoća da ste zaboravili o kome se radi i zato morate da se vratite na prethodne delove priče tražeći tragove o tome ko je ta ličnost. A dok stignete otprilike do pola teksta koji je iole duži, najverovatnije ste zaboravili ključne detalje s početka knjige te se morate vratiti na početak i ponovo iščitati delove. Ovo vam omogućuje mnogo dublje razumevanje teksta nego da ste ga samo pročitali od početka do kraja.

2. Knjiga koju čitate postaje deo vas jer je čitate tako prokleto dugo.

Šta ima? Ja sam Laura Blejz. Imam  dvadeset pet godina. I čitam „Majstora i Margaritu“ svaki dan već tri meseca i više ne znam ni koji je dan, ni gde živim.


 
3. Razvili ste neverovatne veštine popravke knjiga.

Postali ste neverovatno dobri u popravci pohabanih knjiga jer brinete o pocepanim stranama vaših knjiga, iskrzanim ivicama i ostalim povredama koje su pretrpele dok ste ih nosili naokolo po avionima, vozovima i automobilima, dok ste ih gurali u i vadili iz torbi, dok ste se služili njima bukvalno mesecima.

4. Na posletku, živite u kući koja se zapravo sastoji od knjiga.

Zato što i vi, poput mnogih drugih ljubitelja knjiga, kompulsivno nabavljate knjige, ali za razliku od mnogih drugih ljubitelja knjige vi ne možete da ih pročitate dovoljno brzo da biste držali ritam sa količinom knjiga koje se misteriozno pojavljuju u vašem domu.


 
5. Ozbiljno se emotivno unesete u knjigu koju čitate.

Nakon što provedete toliko vremena sa grupom određenih junaka, kada napokon završite knjigu to je poprilično poražavajuće. Postanete toliko nezdravo vezani za ljude u knjizi da su vam likovi bilo koje naredne knjige gotovo odbojni. To je poput načina na koji dete doživljava očuha ili maćehu kao nekoga ko pokušava da preuzme tron koji je ranije pripadao njihovim sada odsutnim biološkim roditeljima. Teško je to.
 
Izvor: bookstr.com