Danijel Kiz: 50 godina Aldžernona

Danijel Kiz je najpoznatiji po knjizi „Cveće za Aldžernona“ koja je 1960. godine osvojila Hugo nagradu za originalnu novelu. Od novele je 1966. nastao roman, koji je 1967. dobio nagradu Nebula. Njegova kasnija dela uključuju naučno fantastični triler „The Touch“ (1968) i „The Fifth Sally“ (1980). Od ostalih naslova vredi pomenuti „The Minds of Billy Milligan“ (1982), nastavak se u Japanu pojavio pod imenom „The Milligan Wars: A True-Story Sequel“ (1994). U Americi će ga objaviti Bantam kada se pojavi filmska verzija prve knjige u  produkciji Warnera, pod nazivom „The Crowded Room“.



Retki su intervjui sa Danijelom Kizom, pa se mogu pronaći samo ovakve autorove izjave koje nam daju uvid u njegov doživljaj ovog sjajnog romana.

„Roman ’Cveće za Aldžernona’ objavljen je u preko 30 zemalja, a svake godine se pojavi po jedan strani prevod, kao i ugovori za ponovno izdavanje. Još uvek se štampa tvrdokoričeno i broširano izdanje i lektira je u srednjim školama širom zemlje. Priča, roman i film 'Čarli' su Klifu Robertsonu doneli Oskara. Sedamdesetih godina, kada je priča dobila mjuzikl u Londonu i Brodveju, pokušali su da promene kraj – niko to nije uspeo i zbog toga sam srećan!“

„...Napisao sam priču. Pozvao sam Horasa Golda i on mi je rekao: ’Donesi. Pročitaću je dok si ovde, dok popiješ šolju kafe, pročitaš časopis’. Horas je bio agorafob, organizovao je partije pokera od petka veče do subote u zoru u svom stanu na Prvoj aveniji gde mu je ujedno bila i redakcija. Bio sam malo nervozan, jer je Horas bio važan urednik, a ovo je bila moja tek peta priča koju sam hteo da izdam. Izašao je iz druge sobe i rekao: ’Den, ovo je dobra priča, ali pokazaću ti kako da bude odlična: Čarli ne gubi svoju inteligenciju; ostaje super-pametan, on i Alis se zaljube jedno u drugo, venčaju se i žive srećno do kraja života’...“



„...Roman sam hteo da izdam za kuću Doubleday, ali su oni tražili da promenim kraj. Rekao sam: ’Ne, vratiću im avans.’ Za godinu dana, odbilo me je pet izdavača. Patio sam jer sam hteo da je objavim! Konačno se pojavio i od tada 'Cveće za Aldžernona' nije prestalo da se štampa...“

„...Moje knjige su objavljene u Nemačkoj i Japanu i nikada nisu prestale da izlaze… Kada sam otišao u Tokio, sproveli su me pored mesta gde ću da potpisujem knjige. Red je tri puta išao oko bloka! Doneli su mi poklone, cveće, slatkiše, pisma, a ja sam samo sedeo tamo i mislio: ’Osećam se kao rok zvezda.’...“

Izvor: locusmag.com
Prevod: Miloš Vulikić