Persi Šeli o „Frankenštajnu“ Meri Šeli

Prema dobro poznatoj priči, osamnaestogodišnja Meri Šeli je ideju za „Frankenštajna“ dobila jedne sumorne letnje večeri 1816. godine dok su ona i pesnik Persi Šeli (tada njen ljubavnik, kasnije suprug) boravili u švajcarskim Alpima u društvu lorda Bajrona. Bajron je predložio prijateljima da prekrate vreme tako što će svako od njih napisati „priču o duhovima“. „Možda bi leš mogao da se oživi“, pomislila je Meri. Ostalo je, kako se kaže, istorija.

Dve godine kasnije, „Frankenštajna“ je objavila anonimno. Uprkos predostrožnosti, ubrzo se proneo glas da je autor knjige žena (nezamislivo!) i rane ocene knjige su zahvaljujući tome bile pretežno negativne. U prikazu jednog mizoginog kritičara moglo se pročitati: „Pisac je, kako smo imali prilike da saznamo, žena. Ta otežavajuća okolnost izvor je svega što nije u redu sa ovim romanom. Ali činjenica da je naša autorka sposobna da zaboravi nežnu prirodu svog pola, ne znači da moramo i mi. I stoga ćemo otpisati ovaj roman bez daljeg komentarisanja.“

Godinu dana pre objavljivanja, očekujući kratkovidu reakciju kritike, Persi Šeli je napisao izrazito pohvalnu recenziju književnog debija svoje mlade supruge. U prikazu, koji je nažalost objavljen tek deset godina nakon pesnikove tragične smrti u zalivu La Specija, Šeli piše:

„Nema nikakve sumnje da je roman 'Frankenštajn ili Moderni Prometej', isključivo kao priča, jedan od najoriginalnijih i najkompletnijih proizvoda našeg doba. Dok ga čitamo, ushićeno se u sebi pitamo kakav je to tok misli – i kakva su ga to neobična iskustva probudila – u umu pisca mogao dovesti do zapanjujuće katastrofe i iznenađujućih kombinacija motiva i incidenata koji sačinjavaju ovu pripovest... do kraja vođena čvrstom i mirnom rukom. Interesovanje se akumulira i napreduje ka zaključku brzinom stene zakotrljane niz padinu planine... Napetost i saosećanje, nagomilavanje incidenta na incident nas ostavljaju bez daha... Patos je neodoljiv i dubok... U tome je konkretno naravoučenije knjige... Činite drugome zlo i on će postati zao... Nemoguće je čitati ovaj dijalog – i mnoge druge slične situacije – a da ne osetite da je srce u čudu prestalo da lupa, i da vam niz obraze teku suze... Ova priča svojim karakterom ne podseća ni na šta što joj je prethodilo... primer snage intelekta i mašte, koju je, verujemo da će čitalac složiti, teško prevazići.“
 

Persi Šeli, Ateneum, 10. novembar 1832.

Izvor: bookmarks.reviews
Prevod: Jelena Tanasković