Prikaz knjige „Život 3.0: Kako biti čovek u doba veštačke inteligencije“

Upravo sam dodao još jednu jako dobru knjigu svojoj biblioteci: „Život 3.0: Kako biti čovek u doba veštačke inteligencije“, bestseler na Njujork Tajmsovoj listi. Autor Maks Tegmark nas vodi na fascinantno putovanje kroz moguće budućnosti u razvoju veštačke inteligencije. Njegova perspektiva iz ugla fizičara, nudi interesantan ugao posmatranja na napore čovečanstva da odabere pravi put ka veštačkoj inteligenciji.

Kako će veštačka inteligencija uticati na kriminal, rat, pravosuđe, zaposlenja, društvo i samu našu ljudsku bit? Uzdizanje veštačke inteligencije ima potencijal da transformiše našu budućnost više nego bilo koja druga tehnologija u istoriji – i ne postoji čovek koji je kvalifikovaniji od Maksa Tegmarka, profesora sa MIT, koji je široj javnosti predstavio istraživanja kako učiniti veštačku inteligenciju blagotvornom.

Kako da budemo još prosperitetniji kroz automatizaciju, a da ljudi ne ostanu bez prihoda ili svrhe? Kakve savete u vezi s karijerom da dajemo današnjoj deci? Kako da buduće sisteme veštačke inteligencije učinimo robusnijim, tako da oni rade to što želimo od njih bez krahiranja, kvarova ili hakovanja? Treba li da strahujemo od trke u naoružavanju smrtonosnim autonomnim oružjem? Hoće li mašine na kraju da nas nadmaše u svim zadacima, zamenivši ljude na tržištu rada i možda u potpunosti? Da li će veštačka inteligencija pomoći nam život procveta kao nikada pre ili će nam pružiti više moći nego što smo u stanju da kontrolišemo?

Kakvu budućnost vi želite? Ova knjiga vam omogućava da pristupite možda najvažnijem razgovoru našeg doba. Ona ne uzmiče od punog raspona stanovišta niti od najkontroverznijih pitanja – od superinteligencije do smisla, svesti i krajnjih fizičkih granica života u kosmosu.

Koristeći ilustrovanu metaforu Hansa Moraveca, Tegmark se pridružuje diskusiji na temu kako će razvoj mašina uticati na ljudsko društvo i stvaranje.

Kompjuteri su univerzalne mašine, njihov potencijal se proteže uniformno preko bezgraničnog prostranstva zadataka. Ljudski potencijali, s druge strane, snažni su u oblastima koje su dugo bile značajne za opstanak, ali slabi u onima koje nemaju s tim mnogo veze. Zamislite „pejzaž ljudske kompetencije“, sa nizijama označenim etiketama kao što su „aritmetika“ i „pamćenje napamet“, obronke kao „dokazivanje teorema“ i „igranje šaha“, te planinske visove označene kao „lokomocija“, „koordinacija oka i ruke“ i „društvena interakcija“. Napredak u performansama kompjutera je kao voda koja polako plavi pejzaž. Pre pola veka ona je počela da prekriva nizije i proteruje ljudske računovođe i evidentičare, ali je većinu nas ostalih ostavila na suvom. Sada je potop dosegao obronke, i naše tamošnje ispostave razmatraju povlačenje. Osećamo se bezbedno na svojim vrhovima, ali sadašnjom brzinom i oni će biti potopljeni za pola veka. Predlažem da napravimo Nojeve barke pošto se taj dan bliži, i prepustimo se životu moreplovaca!

Svakome preporučujem da pročita ovu knjigu!

Autor: Frenk Dejna
Izvor: frankdiana.net
Prevod: Aleksandar Mandić

Podelite na društvenim mrežama: