10 istorijskih kurioziteta iz knjiga Edvarda Raderfurda

Edvard Raderfurd je tokom istraživanja za svaku knjigu pronalazio iznenađujuće činjenice koje je poželeo da podeli sa svojim čitaocima. „Ponekad su to obične zanimljivosti, a ponekad mogu promeniti naš pogled na istoriju“, piše on na svom sajtu na kome se nalazi arhiva ovih činjenica.



Raderfurd objavljuje svakog meseca po jednu, a mi smo napravili izbor od tog materijala.

Razvod je bio čest u Irskoj, od V veka pa sve do srednjeg veka. Oženjeni hrišćanski sveštenici i opati su takođe bili česta pojava.

U periodu od V do VIII veka nove ere u Irskoj je živelo mnogo Britanaca, i svi su bili irski robovi.

Tradicionalan izgled svadbene torte sa više spratova potiče iz XVIII veka. Torta je pravljena po ugledu na crkvu Sent Brajd u Londonu koju je projektovao Kristofer Ren.

U doba velike finansijske krize 1825. godine, London je zahvatila „Velika magla“. Mnogi ljudi su panično žurili da zatvore svoje tekuće račune, ali nisu uspeli jer nisu mogli da pronađu svoju banku od smoga na ulicama.

Stounhendž je 1915. godine prodat na aukciji. Čovek koji ga je kupio, gospodin Sesil Čab, poklonio ga je narodu 1918. godine.

Francuski doktor Žozef Giljotin je ozloglašenu giljotinu dizajnirao tako da pogubljenje bude brzo i bezbolno. Mnogi revolucionari su se bunili zbog ovoga jer su smatrali da izdajnici i neprijatelji koji su pogubljeni na taj način ne pate dovoljno.

Preduzetnik zvani Ajfel: francuske vlasti nisu želele da plate izgradnju Ajfelovog tornja za Svetsku izložbu 1889. godine, pa je Ajfel pristao da sam finansira izgradnju u zamenu za sav novac od ulaznica za posetu tornju u narednih dvadeset godina. Zaradio je pravo bogatstvo.

„Njujork je bio Velika pomorandža pre nego što je postao Velika jabuka.“ 1673. godine Holanđani su ponovo osvojili Njujork i preimenovali grad da bi odali počast princu Vilijemu III Oranskom (Prince of Orange, William III). Grad je nosio ovo ime oko godinu dana dok nije potpisivanjem Vestminsterskog sporazuma predat Britancima.

Kraljica Elizabeta I organizovala je 1598. godine banket povodom otkrića nove hrane – krompira. Kraljičini kuvari, koji nikada pre nisu videli ovo povrće, iskoristili su samo zeleno lišće i krtole, a krompir bacili. Nisu znali da je deo koji su pripremili toksičan nakon izlaganja svetlosti, te su otrovali sve zvanice. Kraljica je posle ovog nemilog događaja zabranila da se ovo povrće jede, ali je par godina kasnije zabrana ukinuta kada je krompir postao popularan u Španiji, Francuskoj i Italiji.

U Britaniji se 1811. godine skoro četvrtina žena zvala Meri!

Izvor: edwardrutherfurd.com
Prevod: Laguna