10 kvalitetnih priča za digitalni detoks

Da li vam je palo na pamet da izračunate koliko minuta, pa i sati, provodite gledajući u ekran svog telefona, listajući fotografije na Instagramu, četujući sa prijateljima na raznim platformama, ili još gore, čitajući jezive tabloidne naslove na internetu, pa još i komentare čitalaca na njih?



Ako strpljivo saberete sve to vreme, setite se da dodate jedno 20% iritacije, možda 10-15% iskrenog smeha i verovatno 20% zabrinutosti zbog globalnog crnila, a u ostatak vašeg vremena možete da smestite uobičajen svakodnevni sadržaj.

Da biste eliminisali sve te neproduktivne sadržaje, mi vam predlažemo da pročitate neku (a zašto ne i više ili možda sve) priče sa ove liste. Naslovi su toliko različiti da garantujemo da će se za svačiji ukus pronaći najmanje po jedna (doooobra) priča:
 
Horhe Luis Borhes, „Maštarije“

Vavilonska biblioteka iz zbirke „Maštarije“. Ovo je čuvena priča, podjednako kao i „Alef“. Odlučili smo se da vam preporučimo Biblioteku jer kroz pripovest o nepreglednom lavirint knjiga Borhes izvodi parabolu univerzuma. Svaki knjigoljubac bi apsolutno morao da pročita Vavilonsku biblioteku, a mogao bi, u trenucima knjiške dokolice, i da ukrasi svoj enterijer, ili digitalno pomagalo, nekim bremenitim citatom iz ove priče.

Džordž Sonders, „Deseti decembar“

Dnevnik o Semplika devojkama iz zbirke „Deseti decembar“. Sonders je u ovoj pripoveci žonglirao na ivici fantastike i socijalne realnosti 21. veka u Americi. Ova priča je, doduše, nastajala godinama, više od decenije, i konačno je našla mesto tek u ovoj zbirci. Dugo ćete razmišljati o socijalnoj (ne)pravdi, a oni koji budu bili željni dodatne intelektualne stimulacije, neka se odmah vrate na stranu 47, i urone u Beg iz Paukove Glave.  

Rajko Grlić, „Neispričane priče“

Cliché, strana 58. Rajko Grlić je u svoj filmski abecedar smestio čitav svoj život, pa i život umetnika u SFRJ, i kasnije, u Americi. Ova priča govori o boravku Vivijen Li i Lorensa Olivijea u Zagrebu 1956. Tu priču je Rajko čuo od Pitera Bruka, u Zagrebu 1987. Da li je potrebno da navedemo još neko slavno ime?

Ivana Dimić, „Sve u svemu“

Iako naslov zvuči melanholično Čemerno je bajka. Dobro, melanholična, ali bajka. Kao i one priče pre, a i one posle. To su bajke za odrasle, a mogu biti i za decu, ko god da ih čita, naći će u Ivaninim pričama lepotu i mudrost tradicionalnih bajki sa lokalnim začinom. Dragulj!

Etgar Keret, „Iznenada neko pokuca na vrata“

Čim otvorite ovu knjigu, naići ćete na istoimenu pripovetku. I smesta je pročitajte. Naučiće vas nešto veoma važno – kako da spasite sebi život. Bez šale. Kad to shvatite, silno ćete se smejati i smejati.

Tom Henks, „Netipičan tip“

Kako izgledaju tri naporne nedelje u životu jednog mladog muškarca koga protrese ljubavni tornado opisuje Tom Henks uz mnogo humora. Ne verujete? Otvorite zbirku, da, da, i stranu 11…

„Dvanaest nemogućih“

Bukvalno možete pročitati bilo koju. Ali i prateću priču. A onda i pogovor. Zvuči konfuzno? Možda. Ali vredi svaki sekund vašeg vremena. Izuzetna zbirka. Jedina ovakva na svetu. I nećemo više ništa da vam kažemo.

F. Skot Ficdžerald, „Umrla bih za tebe“

U ovoj elegantnoj zbirci dosad neobjavljenih Ficdžeraldovih priča (jer su bile objavljivane po novinama, od toga se mahom izdržavao), svaka priča govori o odnosu između muškarca i žene, u doba kada odnosi među polovima počinju radikalno da se menjaju. Slobodan dan od ljubavi je priča napisana 1935. ili 1936. i izražava esenciju bračne mudrosti.

Jelica Greganović, „Zovem se mama“

Molimo vas, raskrčite put za Careve i carice. Molim, kažete da vas te „roditeljske“ teme ne zanimaju? Pa vi nemate pojma šta propuštate. Kažete – dosadno je, nezanimljivo. Opet vam kažemo: nemate pojma. Ovo je urnebesno. A Jelica zna. Kažemo vam, Carevi i carice ste vi. To jest, bili ste. A možda ste još uvek. Uverite se i sami.

Ivo Andrić, „Priče“

Nezamenljiva klasika. Elegičan ton pripovetke Ćorkan i Švabica budi svojevrsnu empatiju. Nemilosrdno podseća na sećanja koja smo potisnuli. Na večnost.

Ovu listu preporuka za čitanje kvalitetnog književnog sadržaja (umesto beskrajnog sklorovanja po telefonu) možete dopuniti svojim predlozima koje ćete nam poslati u komentarima na našoj Fejsbuk stranici.

Uživajte u čitanju!