10 likova iz romana koji vole knjige

Zadovoljstva koja čitanje pruža su mnogobrojna. Čitamo kako bismo upoznali nove svetove, videli život tuđim očima, stekli neku vrstu mudrosti kroz posebne, duboko lične, uvide koje nam književnost nudi i kako bismo pronašli sebe u likovima koje volimo. Ako volimo knjige, prirodno je da se poistovećujemo sa junacima koji su, takođe, knjigoljupci. Znamo da ima mnogo knjiških moljaca koji su se pojavljivali u raznim delima kroz istoriju književnosti, ali ih ne možemo sve navesti pa smo napravili listu nama omiljenih:



Skaut Finč iz „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li

Skaut je ljubav prema knjizi nasledila od svog oca Atikusa koji je dobro upoznat sa lekcijama iz empatije koje nam daju dobre knjige. Ovo remek-delo Harper Li je sjajan primer upravo takve knjige.

Tirion Lanister iz serijala „Pesma leda i vatre“ Džordža R. R. Martina

U svetu ispunjenom borbom, nemarnim junačenjem i oštrim mačevima, Tirion Lanister se izdvaja time što je posvećen oštrenju sopstvenog uma. To postiže jedinom pravom i oprobanom metodom: sedeći u biblioteci i čitajući.

Hermiona Grejndžer iz serijala o Hariju Poteru autorke Dž. K. Rouling

Hermiona je pravi dokaz neverovatne snage koju ima pisana reč. Bez nje i njene knjiške oštroumnosti, priča o Hariju Poteru bi bila mnogo drugačija. Verovatno i mnogo kraća.

Elizabet Benet iz „Gordosti i predrasude“ Džejn Ostin

Iako nam je Džejn Ostin podarila mnogo opcija koje bismo mogli uključiti na ovu listu, poput Ketrin Morland iz „Nortangerske opatije“, odlučili smo se za divnu Elizabet. Njen lik je drugačiji od društvenih krugova i okruženja u kome se nalazi, a to što je izdvaja je i ljubav prema književnosti.

Matilda Vormvud iz „Matilde“ Roalda Dala

Matilda je veoma pametno dete i „čitačica knjiga“, kako je Dal opisuje. Zbog toga se ne slaže dobro sa svojim roditeljima i drugima koji je ne razumeju. Iako Matilda ima sposobnost telekineze, koja je možda samo alegorija, u srcu ove priče su problemi sa kojima se susreće istinski ljubitelj knjiga i sa time veoma saosećamo.

Holden Kolfild iz „Lovca u žitu“ Dž. D. Selindžera

Glavni junak Selindžerovog najpoznatijeg dela ima problem sa uklapanjem u sredinu, razumevanjem i prihvatanjem sveta koji vidi i stvaranjem značajnih veza sa drugima, a sve to je možda i najadekvatniji opis jednog ljubitelja knjiga ikada napisan. Jedna od čuvenih rečenica je: „Poprilično sam nepismen, ali mnogo čitam“, što jasno opisuje njegovu zbunjeost, adolescenciju, smernost i sposobnost da pokuša da bolje razume svet okrećući se književnosti.

Džo Marč iz „Malih žena“ Lujze Mej Alkot

Još jedna miljenica publike, Džo Marč je najmirnija i najbolje se oseća kada je na svom tavanu i čita. Njena velika ljubav prema književnosti je inspiriše da počne da piše sopstvene priče.

Lizel Merminger iz „Kradljivice knjiga“ Markusa Zusaka

Zusakov naslov romana direktno nam govori da glavna junakinja voli da čita. Tokom Drugog svetskog rata se teško dolazilo do knjiga. Zato ih mlada Lizel krade od bogatog poznanika. Ova priča je samo još jedan podsetnik na lepotu koju nam knjige mogu podariti, posebno u lošim okolnostima, ali takođe nam prikazuje na šta smo sve sposobni kako bismo tu lepotu iskusili.

Frensi Nolan iz „Jedno drvo raste u Bruklinu“ Beti Smit

Kroz sve muke sa kojima se porodica Nolanovih susreće, Frensi uspeva da pronađe privremeno olakšanje udubljujući se u čitanje. Ona je sjajan primer bogatstva alternativnih svetova u kojima se možemo nastaniti ako samo uzmemo u ruke sjajnu knjigu.

Gaj Montag iz „Farenhajta 451“ Reja Bredberija

Bredberijevo distopijsko remek-delo se odvija u svetu u kome su knjige zabranjene i „vatrogasci“ imaju zadatak da ih spaljuju. Jedan od tih vatrogasaca, Gaj Montag, postaje neodlučan prema svom poslu i odlučuje da pročita konfiskovanu knjigu kako bi utvrdio da li ima ikakvu vrednost. Naravno, kao što svi to znamo, vrednost knjige je uvek tu.

Izvor: bookstr.com
Prevod: Dragan Matković