12 pisaca o izvorima inspiracije

Da li ste se ikada zapisali odakle piscima inspiracija za dela koja stvaraju? Magija?

Ne, naravno.

No, iako se ne služe magijom, pisci imaju niz oprobanih tehnika i izvora iz kojih crpe preko potrebnu inspiraciju. Ovaj tekst će vam otkriti kako neki od najpoznatijih pisaca dolaze do nje, i ne – nije u pitanju samo čitanje i duge šetnje.

Kormak Makarti – izvor inspiracije: razgovorajte sa ljudima

Ova tehnika možda deluje malo očigledno, ali nije dovoljno samo ćaskati; morate pažljivo da slušate šta vaš sagovornik priča i da pamtite rečenice, fraze i izraze koje koristi. Kormak Makarti je iskoristio razgovor koji je vodio sa svojim sinom kao inspiraciju za roman „Put“. Zapravo, neki od dijaloga iz knjige su od reči do reči preneti iz njihovih razgovora. („Tata, šta bi uradio kada bih ja umro?“ / „I ja bih želeo da umrem.“)

Čak Palahnjuk – izvor inspiracije: otpišite sebe iz stvarnih životnih problema

Čak Palahnjuk piše o šokantnim stvarima koje većina ljudi nikada neće imati prilike da iskusi. Kod njega to dolazi iz potrebe da pretvori stravična lična iskustva u malo manje užasne, manje lične stvari. Palahnjuk kanališe „strašne i grozne stvari iz života koje ne može da reši“ u pisanje.
 
Majkl Šabon – izvor inspiracije: baci napisanu knjigu i počni ispočetka

Majkl Šabon je bacio četiri i po godine i šest stotina strana rukopisa jer je postao toliko isfrustriran da nije znao šta više da radi sa njim. Počevši ispočetka, roman koji je napisao bio je njegova druga knjiga „Čudesni momci“. Ipak, trud i vreme uloženo u bačeni rukopis nije bilo uzaludno jer je iskoristio to iskustvo (njegov strah da nije dovoljno dobar za svoj drugi roman, i ogorčenje što je odustao od toliko posla) kao inspiraciju za glavnog lika „Čudesnih momaka“.

Žoze Saramago – izvor inspiracije: postavljajte hipotetička pitanja

Saramagov roman „Smrt i njeni hirovi“ inspirisan je pitanjem: „Šta bi se desilo kada bi Smrt otišla na odmor?“ Da bi pronašao inspiraciju, imao je običaj da pravi beleške interesantnih pitanja i citata ljudi sa kojima je dolazio u kontakt.

Kolson Vajthed – izvor inspiracije: gledajte filmove

Ali nemojte bukvalno da pretačete filmove u romane. Kolson Vajthed, pre nego što je napisao knjigu „Zone one“, pogledao je tonu filmova o zombijima i onda je odlučio da taj žanr, postapokaliptičkog zombi horora koji se uglavnom vezuje za film, pretoči u roman.

Ursula K. Le Gvin – izvor inspiracije: izaberi bilo koju priču koja lebdi oko tebi i piši

Poput Vilija Nelsona, koji je jednom prilikom na pitanje „Odakle dobijate svoje ideje?“ odgovorio sa: „Vazduh je pun melodija, samo pružim ruku i izaberem jednu“, Ursula K. Le Gvin takođe veruje da je inspiracija svuda. Svako smišlja svopstvene priče o svetu („Ljudi koji ne mogu svet da pretvore u priču, polude“), stoga pisci kada pišu, samo treba da pričekaju da ih jedna od tih priča pronađe – ili da se pokrenu i nađu ih sami.

Dejvid Mičel – izvor inspiracije: istražujte proširene metafore

Dejvid Mičel je konstruisao „Atlas Oblaka“ na osnovu ideje koju je imao od osamnaeste, devetnaeste godine, pitajući se: „Kako bi izgledalo ako bi se na kraju knjige nalazilo ogledalo, i čitajući drugu polovinu knjige se zapravo vraćate na sam početak?“ Budući da ga ideja nije napustila nakon što je napisao svoj treći roman, odlučio je da je vreme da joj se posveti.

Haled Hoseini – izvor inspiracije: gledajte vesti

Haled Hoseini je 1999. godine na TVu video vest o zakonima koje su Talibani donosili u Avganistanu. U jednom trenutku je pomenuto da je zabranjeno puštanje zmajeva, što je Hoseini često činio kada je bio dečak u Kabulu. Seo je i napisao kratku priču i ostavio je. Dve godine kasnije je u garaži slučajno pronašao tekst i iz njega je nastao „Lovac na zmajeve“.

Mark Hadon – izvor inspiracije: odaberite normalnu situaciju i učinite je nenormalnom

Za knjigu „Neobičan događaj sa psom u noći“, Marka Hadona je inspirisala Džejn Ostin, jer je ona pisala o normalnim životima dosadnih ljudi. On je odlučio da želi „da o stravično ograničenom životu napiše knjigu kakvu bi heroj priče želeo da čita – misteriju o smrtnom slučaju – nadajući se da će biti u stanju da pokaže, da ako gledate život sa dovoljnom količinom mašte, može delovati beskrajno.“

Ema Donahju – izvor inspiracije: crpi iz drugih knjiga

Za roman „Soba“, Emu Donahju je delimično inspirisao „Put“ Kormaka Makartija, jer je želela da „istraži kako bi izgledao moderan mit između majke i deteta, budući da je Makartijev, između oca i sina, bio tako moćan.“ Takođe je koristila knjige drugih autora koje su joj pomogle u građenju likova i radnje – na primer, klasik Samjuela Ričardsona „Klarisa“ joj je pomogao da bolje opiše patnju, a „The Collector“ Džona Fovla joj je dao ideju da piše iz ugla napadača.

Rejmond Karver – izvor inspiracije: ulepšaj sopstveni život

Kao mnogi pisci i Rejmond Karver veruje da su sve priče autobiografske. „Dok si mlad stalno ti govore da pišeš o onome što poznaješ, a šta poznaješ bolje od svojih tajni?“ Naravno, ovo ne treba shvatiti bukvalno, najbolja mera je: „Malo autobiografije i puno mašte.“

Gabrijel Garsija Markes – izvor inspiracije: posmatraj bolest iz drugog ugla

Za roman „Sto godina samoće“, Gabrijel Garsija Markes je izabrao da svoje likove optereti bolestima. Oduvek je bio zainteresovan da uči o zaraznim bolestima, pogotovo o srednjovekovnim. Knjiga Danijela Defoa, „Godina kuge“ o crnoj smrti je izuzetno inspirisala Markesa, stoga je on izabrao da njegovi likovi u „Sto godina samoće“ podlegnu „zarazi insomnije“, koja je potpuna suprotnost bolesti spavanja.

Ako i sami pišete, a moždani zupčanici su vam prezupčili, bacite pogled na ovaj spisak, izaberite tri tehnike koje su vam najinteresantinije, isprobajte ih, pa nam u komentarima napišite da li su pomogle.

Izvor: thejohnfox.com
Prevod: Aleksandar Mandić