3 načina da poboljšate svoju vizuelnu inteligenciju

Ejmi Herman, autorka nove knjige o vizuelnoj inteligenciji, govori kako da poboljšate svoje sposobnosti opažanja i kritičkog razmišljanja. Posmatranje umetnosti je dobar način da se počne!

Hermanova smatra da većina ljudi propušta ključne informacije koje ih okružuju, zato što ne znamo gde da gledamo, kako da gledamo, da li je to što vidimo važno ili koja pitanja da postavimo. U svojim seminarima, a sada i u svojoj knjizi, Hermanova pomaže ljudima da unaprede svoje sposobnosti opažanja, kritičko razmišljanje i veštine komunikacije, tako što traži od njih da posmatraju – zaista posmatraju – umetnička dela.

Evo nekoliko stvari koje, prema njenom mišljenju, možemo naučiti iz umetnosti:

MI SMO BOJE KOJE VIDIMO

Opažanje – obraćanje pažnje na detalje – je objektivno. Percepcija – ono kako tumačimo ono što  smo opazili – je subjektivno. Izvlačimo zaključke i donosimo odluke zasnovane na našoj percepciji, koja može biti pod uticajem desetine faktora, uključujući obrazovanje, iskustvo, vrednosti kojima se vodimo ili čak kako smo spavali prethodne noći. Što bolje razumemo šta je to što može promeniti našu percepciju, tačnije će nam opažanje biti.

Za poslovne ljude, umetnost je podsetnik da ono što smatraju „očiglednim“ (reč koju Hermanova najmanje voli uz reč „jasno“), može nekom drugom delovati potpuno drugačije. „Poslovni ljudi vole čvrste odgovore, a ponekad kada gledate umetnost nema čvrstog odgovora“, kaža Hermanova. „Vi kažete ovo je ovako. Osoba do vas kaže: 'Ovo je onako'.“

Da bi se shvatila percepcija drugih, Hermanova kaže: „Pitajte ih“. Ona se seća kada je gledala instalaciju južnoafričke umetnice Džejn Aleksander u jednoj katedrali u Njujorku. Ljudske figure u prirodnoj veličini, većinom nage, i sa glavama zveri, postavljene oko crkve, kraj ulaza i u kapelama. Hermanova je upitala za mišljenje desetak ljudi, vernika, uključujući i ženu koja ju je „bukvalno popljuvala vičući: 'Ovo je đavolje delo!'“. A onda ju je čuvar kucnuo u rame i rekao: „Ne slušajte je. Ovo je najbolja stvar koju smo ikad imali ovde.“

ONO ČEGA NEMA JE VAŽNO

Mi postupamo i donosimo odluke na osnovu informacija koje imamo. Informacije koje nemamo mogu takođe biti važne, dok god odvojimo vreme da ustanovimo šta je to što ne znamo. Preduzetnici su naročito dobri u tome. Bezbrojne kompanije su pokrenute jer je neko tražio nešto i to nije uspeo da nađe.

„Poslovni lideri su zatrpani informacijama, ali ponekad postoji velika praznina u onome što znaju, koja ih sprečava da uspostave neophodne veze i dođu do pravog zaključka“, kaže Hermanova. Ovo voli da ilustruje fotografijom slomljenog prozora u Parizu od Elsvorta Kelija. Tamno staklo, razbijeno po dijagonali, zauzima veći deo slike. Ali ako pogledate izbliza, videćete ljudske noge pri dnu. Taj gotovo nevidljivi detalj otkriva da ovo nije studija neživog objekta, već neka vrsta portreta. Ko je osoba na slici, zašto joj glava ostaje skrivena iza stakla i mnoga druga pitanja ostaju bez odgovora. „Činite najbolje što možete sa informacijama kojim raspolažete“, kaže Hermanova. „Ustanovite ono što ne znate. Zatim se zapitajte: ako bih mogao da dođem do dodatne informacije, šta bih najpre trebalo da znam?“

SVOJU VIZUELNU INTELIGENCIJU MOŽEMO UNAPREDITI

Menadžer vodi poslovni sastanak „gde ljudi dremaju, igraju se svojim telefonima ili proveravaju poruke,“ kaže Hermanova. „ Ali on je nesvestan njihovih izraza lica ili govora tela. On jednostavno nastavlja da priča.“ Poslovni lider koji zanemaruje znake iz okruženja, takođe će verovatno propustiti priliku da poboljša svoj rad, ispravi projekat koji je krenuo loše ili zadrži nezadovoljnog radnika. Nekada davno, kada su predatori vrebali u travi, ljudi su bili mnogo svesniji situacije. I još uvek znamo biti mnogo budniji u situacijama stresa i opasnosti. Hermanova navodi primer za vreme terorističkog napada u tržnom centru u Najrobiju. Jedna žena, koja je dovela svoju decu na čas kuvanja, kasnije je opisala da je „kuhinja gde je kuvala bila ograđena jakim zidom. I dok je mnoštvo drugih ljudi trčalo, ona je svoju decu dovela iza pećnice i sa njima legla na pod“. Mnogi su izginuli bezglavo jureći u haotičnoj situaciji gde se nije znalo ko su dobri a ko loši momci. Žena i njena porodica su ostali živi jer je ona „brzo procenila svoje okruženje i pronašla sigurno mesto“ završava Hemanova.

Ona kaže da je moguće poboljšati oštrinu opažanja, vežbajući se na umetničkim delima koja su često bogata vizuelnim informacijama koje se prvo moraju primetiti a zatim rastumačiti. Ona ohrabruje ljude da odu u muzeje, izaberu dela koja ih privlače ili čak i odbijaju, i onda ih proučavaju izbliza pet minuta. Primetite svaki vidljivi detalj – boje, oblike, senke, broj predmeta na slici, teksturu odeće. Možete li reći gde i kada je smešten prizor sa slike? Ako ima ljudi na njoj, šta znate o njima? Onda napravite tri pitanja na koja ne možete dobiti odgovor iz vizuelne analize. „Ova vežba vam daje mali test koliko dobro opažate nešto što niste videli nikada ranije,“ kaže Hermanova.

Saznajte kakve vežbe predlaže autorka u njenoj knjizi „Vizuelna inteligencija“. 

Izvor: www.inc.com