VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
3 pitanja za… Mirka Demića
06.06.2023.
Povod: Knjiga „Ruža pod ledom“, pedeset priča uokvirenih legendom o početku porodičnog „Postanja“, i posvećenih životu autorovih sunarodnika iz Hrvatske.
Kako je nastajala knjiga „Ruža pod ledom“? Odakle je potekla ideja?
Neposredni povod za pisanje ove knjige bila je smrt majke. Njen odlazak sam pokušao da ublažim sećanjima na detinjstvo i vreme kada sam bio u njenoj neposrednoj blizini.
Pri sklapanju knjige koristio sam neke delove mojih prvih i neretko neuspelih književnih pokušaja. Oni su u novom osvetljenju zadobijali nove tonove i ispunjavali brojne praznine u sećanju. Neumitnosti majčinog odlaska suprotstavio sam se jedinim sredstvom koje književnost ima na raspolaganju – poetskim viđenjem detinjstva.
Kako su u Vašem romanu isprepletani java i san, odnosno kakav teret prošlosti nose Vaši junaci?
Ispočetka sam oživljavao dotad zatomljene slike iz godina odrastanja, a sa njima i događaje i bića koji su ga obeležili. Nisam slutio da je, uporedo sa mnom, i detinjstvo sazrevalo, dobijajući nove boje i u potonje okolnosti – izgon iz zavičaja sredinom devedesetih i seta koja je nastupila potom nudeći nova značenja. Jedna od opsesivnih tema u tim godinama neizostavno je bio i teret porekla, utvare ličnih i kolektivnih strahova, kao i lepi i ružni prizori odrastanja na selu.
Postupcima oneobičavanja „olakšavana“ su dešavanja vezana za izgon stanovništva sredinom devedesetih, da bi dodatnu notu dala serija zemljotresa koja je zadesila to područje. Tako je ispalo da sam „vaskrsavanjem“ detinjstva istovremeno oživljavao vreme, predele i ljude koji žive još samo u sećanju. Boju i setu detinjstva prepustio sam varljivoj memoriji, snazi imaginacije i moći poetskog.
Šta je poruka romana?
Iako sam skeptičan spram poruka u romanima, verujem da svako od nas, u meri svog dara, treba da zagrebe u svoje „rane jade“ i time olakša one koji dolaze posle njih. Svako detinjstvo je neiscrpan izvor topline i potvrda vere da se tragovi lepote nalaze posvuda. Na nama je da se pomoću njih suprotstavimo bolu i ružnoći koji prete da nas potope.
Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 28
Kako je nastajala knjiga „Ruža pod ledom“? Odakle je potekla ideja?
Neposredni povod za pisanje ove knjige bila je smrt majke. Njen odlazak sam pokušao da ublažim sećanjima na detinjstvo i vreme kada sam bio u njenoj neposrednoj blizini.
Pri sklapanju knjige koristio sam neke delove mojih prvih i neretko neuspelih književnih pokušaja. Oni su u novom osvetljenju zadobijali nove tonove i ispunjavali brojne praznine u sećanju. Neumitnosti majčinog odlaska suprotstavio sam se jedinim sredstvom koje književnost ima na raspolaganju – poetskim viđenjem detinjstva.
Kako su u Vašem romanu isprepletani java i san, odnosno kakav teret prošlosti nose Vaši junaci?
Ispočetka sam oživljavao dotad zatomljene slike iz godina odrastanja, a sa njima i događaje i bića koji su ga obeležili. Nisam slutio da je, uporedo sa mnom, i detinjstvo sazrevalo, dobijajući nove boje i u potonje okolnosti – izgon iz zavičaja sredinom devedesetih i seta koja je nastupila potom nudeći nova značenja. Jedna od opsesivnih tema u tim godinama neizostavno je bio i teret porekla, utvare ličnih i kolektivnih strahova, kao i lepi i ružni prizori odrastanja na selu.
Postupcima oneobičavanja „olakšavana“ su dešavanja vezana za izgon stanovništva sredinom devedesetih, da bi dodatnu notu dala serija zemljotresa koja je zadesila to područje. Tako je ispalo da sam „vaskrsavanjem“ detinjstva istovremeno oživljavao vreme, predele i ljude koji žive još samo u sećanju. Boju i setu detinjstva prepustio sam varljivoj memoriji, snazi imaginacije i moći poetskog.
Šta je poruka romana?
Iako sam skeptičan spram poruka u romanima, verujem da svako od nas, u meri svog dara, treba da zagrebe u svoje „rane jade“ i time olakša one koji dolaze posle njih. Svako detinjstvo je neiscrpan izvor topline i potvrda vere da se tragovi lepote nalaze posvuda. Na nama je da se pomoću njih suprotstavimo bolu i ružnoći koji prete da nas potope.
Autor: Iva Burazor
Izvor: časopis Bukmarker, br. 28
Podelite na društvenim mrežama:
Povezani naslovi
Aleksandar Stanković: Depresija nije prolazna tuga
03.02.2026.
U društvu koje neprekidno insistira na produktivnosti i „pozitivnom stavu“, mentalna bolest i dalje se doživljava kao lični poraz, a ne kao ozbiljan javnozdravstveni i društveni problem. Depresija, je...
više
Dragoljub Stojković: Smeh nam je neophodan
03.02.2026.
Moglo bi se reći da od početka do kraja novi roman Dragoljuba Stojkovića „Optički nišan“ (u izdanju Lagune) prati apsurd, koji pokreće zbivanja i motiviše junake. Apsurdno je to što se pripovedač, zaj...
više
Prikaz mange „Alisa u Ničijoj zemlji“: Mračna i kompleksna psihološka priča
03.02.2026.
Postoje mange koje vas zabave, one koje vas šokiraju i one koje vas nateraju da se zapitate – šta biste vi uradili da ste na njihovom mestu? „Alisa u Ničijoj zemlji“ (Alice in Borderland) Hara Asa pri...
više
Prikaz knjige „Jedni drugima potrebni“ vladike Grigorija: Zbirka beseda od Tvrdoša do Diseldorfa
03.02.2026.
Tvrd povez, izdanja na dva pisma – i na ćirilici i na latinici – što je praksa od kada knjige objavljuje u beogradskoj izdavačkoj kući Laguna. U njima je 30 beseda – od pristupne na rukopoloženju za v...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.