40 godina u knjižari a čitalačka strast ne jenjava

Džo Antonioli je 1980. godine u mestu But osnovala nezavisnu knjižaru „Books & Books“ u kojoj je radila kao vlasnik i zaposleni skoro četiri decenije. Kada se osvrne unazad, postoje mnogi razlozi za dugovečnost ove čile osamdesetsedmogodišnjakinje.



Studija objavljena 2016. godine u časopisu Social Science and Medicine otkrila je da čitanje može pomoći da se odgodi neizbežno, bez obzira na ostale faktore kao što su pol, materijalno blagostanje, obrazovanje i sveukupno zdravlje. A Antoniolijeva, proždrljiva čitateljka još od detinjstva, nikada nije prekinula sa svojom čitalačkom pasijom.

Ova navika je deo šarma njenog 70 godina dugačkog braka sa doktorom Vilijamom Bilom Antoniolijem, kome je sada 97 godina. Ona kaže da oni dele drage uspomene na detinjstvo i pozajmljivanje knjiga iz biblioteka, kao i da su i dalje strasni čitaoci.

Još jedan od mogućih razloga njene dugovečnosti je i strast i predanost poslu kojim se bavi. Ova strast je održala Antoniolijevu svih ovih godina, kako sama kaže. A to je i strast koju deli sa svojim mužem, koji se tek pre nekoliko godina penzionisao.

Čitaoce svih uzrasta dočekivala je u Ulici Vest Park broj 206 dobrodošlicom i otvorenim vratima još od 1980. godine.

Nekoliko od njeno osmoro dece je već u godinama kad planiraju svoje penzije, ali Antoniolijeva kaže da nema želju da digne ruke i odustane sada. Njen jedini ustupak poodmaklim godinama je to što je usporila tempo, pa na posao dolazi tri puta nedeljno, umesto, kao do sada, pet puta.

„Trebalo bi da se odmorim“, rekla je kada smo je pitali o penzionisanju. „Ali ne želim o tome ni da mislim, previše volim ovo mesto, kao da mi je deveto dete.“

Iako vođenje malog privatnog posla nije uvek lako, ova prabaka šestoro unučadi je presrećna što je uspela da napravi i zadrži individualni pečat ove knjižare. Samo je jednom bila proširena u svim proteklim godinama, i to pre nekih tridesetak godina, kada je radnji dodato ono što je sada poznato kao „zapadno krilo“.

Rođena u Sijetlu, Antoniolijeva nije imala ranijeg knijžarskog iskustva. Otvorila je „Books & Books“ jer je prepoznala potrebu za takvim mestom. U to vreme u Butu nije bilo knjižare, a njena deca su već sva napustila porodični dom. Sada ima dvadesetoro unučadi.

„Na ovaj način pomažem zajednici“, ona kaže. „Mnogo je komplikovanije nego što sam zamišljala da će biti.“

Kao dete koje je svedočilo Velikoj depresiji, Antoniolijeva kaže da su teške uspomene ostavile traga.

„Ono čega se najjasnije sećam je da nikad nismo bacali stvari. Svi ostaci hrane su se jeli“, kaže ona. „To je i razlog zbog koga sam toliko zavolela biblioteku. Tamo su bile sve te silne knjige, a nisi morao da platiš ni cent.“

Seća se i jake majke koja je uz nju odgajila i njena dva mlađa brata. Seća se kako su se mladi muškarci pojavljivali u Sijetlu tražeći bilo kakav posao, posao kojeg nije bilo, pa zaustavljali pred porodičnom kućom da pitaju treba li da pokose travnjak za nešto para.

Priseća se i srede, dana kada je odlazila do Javne biblioteke Sijetla, i priča o tome kako su nju, kao i njenog supruga, kao decu ohrabrivali da se posvete knjigama. Potpuno je jasno da ona dobro razume koliko knjige mogu značiti detetu. Kada smo pitali koja je njena omiljena knjiga iz detinjstva, njeno lice je zablistalo i odgovorila je spremno.

„’Alisa u zemlji čuda’ od Luisa Kerola“, rekla je.

Za tako malu radnju kao što je njena, odeljak sa knjigama za decu zauzima izuzetno veliki prostor.

Takođe, u radnji postoje police posvećene lokalnim piscima, a organizuje i književne večeri u „Main Stope“ galeriji koja se nalazi iza ćoška u broju 8 u Ulici Montana.

Na kraju, ona svoju poslovnu dugovečnost pripisuje sreći.

Antoniolijeva kaže da je pojava interneta, kao i mogućnost da se knjige kupuju preko interneta, uzela svoj danak u prethodnim godinama.

„To je za nas bio priličan udarac i bilo je teško privići se na to“, rekla je.

Ipak, istrajala je i ta se strategija isplatila.

Uprkos rasprostranjenim tvrdnjama o predstojećem izumiranju knjige u sve ubrzanijem tehnološkom veku, nacionalna i lokalna prodaje beleže rast u protekloj godini, što ipak svedoči o nastupajućem vremenu renesanse za knjige i male nezavisne knjižare.

Antoniolijeva smatra da je to znak vremena u kome živimo, da kupovanje na lokalnom nivou dobija sve više na popularnosti u poslednjih nekoliko godina.

Sama prodaja nije ono što najviše okupira Antoniolijin um, jer su knjige i njihovi čitaoci ono do čega joj je stvarno stalo.

Brojni dokazi toga se mogu videti na policama „Books & Books“ knjižare,  na kojima se kriju iznenađenja kao što su i knjige francuskog filozofa dvadesetog veka  Žan-Pola Sartra.  Njegovo najznačajnije delo „Biće i ništavilo“ neki smatraju kamenom temeljcem filozofije, ali to nije lako štivo za čitanje, niti je izuzetno popularno.

„Trudimo se da imamo bogat izbor najrazličitijih autora, bez obzira na to da li se prodaju ili ne, jer niko prosto ne bi ni želeo da uđe u knjižaru u kojoj nema Sartra“, rekla je Džo Antonioli.

Izvor: mtstandard.com   
Prevod: Dušica Novaković