7 pisaca koje je inspirisala ruska književnost

Ruska književnost je svima naširoko poznata. Svi dobro znamo za Dostojevskog, Tolstoja i Puškina koji, iako su davno počivši, ne prestaju da inspirišu generacije pisaca. Pojedinci koje je inspirisala ruska književnost i koji su se divili ruskim piscima, pronašli su sopstveni stil pisanja i probili su se u književnom svetu.



Virdžinija Vulf i Lav Tolstoj

Dela Lava Tolstoja veoma su cenjena. Među brojnim obožavaocima Tolstojevih dela je bila engleska spisateljica Virdžinija Vulf. Počela je da čita Tolstoja od malih nogu i njegov uticaj se vidi u njenim delima koja se bave ratom i društvenim klasama, kao u romanu „Rat i mir“. Uopšteno, Vulfova se divila brojnim ruskim piscima. Iskazala je svoje mišljenje u zbirci eseja „Virginia Woolf and the Russian Point of View“, gde je komentarisala Tolstoja, ali i Dostojevskog, Čehova i Turgenjeva.

Vilijam Fokner i Anton Čehov

Anton Čehov je inspirisao čitavu generaciju modernih pisaca. On je usavršio pisanje kratkih priča, dokazujući da se lik i zaplet mogu razviti na svega nekoliko strana. Čehov je veliku pažnju posvećivao detaljima – u kratkoj priči je svaki detalj bitan, nema mesta praznim rečima. Vilijam Fokner se ubraja među moderne pisce koje je opčinila Čehovljeva veština. Kada su ga upitali koga smatra najvećim piscem kratkih priča, Fokner je odgovorio Čehova. Prema njegovom mišljenju, ako se pisac suoči sa izazovom da ispriča priču što brže i jednostavnije, ako spada među najbolje, kao Čehov, onda mora svaki put da se uklopi u dve ili tri hiljade reči.

Ernest Hemingvej i Ivan Turgenjev

Hemingvej i Turgenjev čine neobičan par, s obzirom na skoro ženski stil pripovedanja ruskog pisca. Bez obzira na to, Hemingvej se divio Turgenjevljevoj zbirci kratkih priča „Lovčevi zapisi“, gde je pripovedač lik koji samo posmatra svet oko sebe. U knjizi ne postoji zaplet, ona je samo zbirka mesta, likova, događaja, fragmenata života. Ova zbirka je uticala na Hemingvejev pripovedački stil i sličnosti mogu da se pronađu u njegovim pričama.

Pablo Neruda i Vladimir Majakovski

Vladimir Majakovski je bio jedan od vodećih pisaca Sovjetskog saveza, vođa futurističkog pokreta i predvodnik grupe socijalističkih pisaca. Njegova dela su bila popularna širom zemlje, visoko mišljenje o njima je imao i sam Staljin. Čileanski pesnik Neruda je bio obožavalac Sovjetskog saveza i voleo je dela Majakovskog zbog nesvakidašnjeg pristupa pisanju i smele upotrebe jezika. Neruda je usvojio određene stilske elemente Majakovskog, koji su se potom odrazili u njegovoj poeziji.

Džordž Orvel i Jevgenij Zamjatin

Pre nego što je nastao Orvelov popularni distopijski roman „1984“, postojao je roman „Mi“ sovjetskog pisca Jevgenija Zamjatina. Priča o Zamjatinovom romanu je tragična. Završio ga je 1921. godine, ali je odmah bio zabranjen u Sovjetskom savezu. Roman je ugledao svetlost dana tek 1924. u prevodu na engleski, a Orvel je kasnije napisao njegov prikaz. Sličnosti su očigledne – likovi i zaplet su ponegde isti. Ipak, ova dela nisu preslikana i Orvel je udahnuo novu dimenziju zapletu koji je možda preuzeo od Zamjatina. Knjige nisu istovetne, a Orvelovo remek-delo je omaž Zamjatinovom revolucionarnom delu.

Džejms Džojs i Lav Tolstoj

Tolstojev stil pisanja je inspirisao i Džejmsa Džojsa. Džojs je oponašao Tolstojeve pripovedačke osobine, kao što su realizam i prikaz jednostavnog, svakodnevnog života, samo u Irskoj u XX veku. Džojs se otvoreno divio Tolstoju. U pismu koje je 1905. napisao bratu, naveo je da je Tolstoj daleko ispred ostalih pisaca. Trideset godina kasnije, Džojs je ćerci poslao neke Tolstojeve knjige, navodeći u pismu da je priča „Koliko je čoveku potrebno zemlje?“ najbolja koja postoji u svetskoj književnosti.

Orhan Pamuk i Fjodor Dostojevski

Turski Nobelovac Orhan Pamuk često je iskazivao divljenje prema ruskoj književnosti. U svojoj knjizi „Druge boje“ piše kako su Fjodor Dostojevski i Vladimir Nabokov ostvarili neizbrisiv uticaj na njega u mladosti. Uprkos tome što je savremeni pisac, pamuk koristi metode pisanja karakteristične za XIX vek. Prema njegovom mišljenju, dela Dostojevskog su bezvremena i imaju uticaj na mlađe generacije kao što su imale i na njegovu. Poput Dostojevskog, on ceni svoju kulturu, koja možda nije najznačajnija na svetu, ali je odolela spoljnim uticajima, naročito sa zapada, i ostala je svojstvena.

Autor: Anastasia Ilijna
Izvor: theculturetrip.com
Prevod: Đorđe Radusin