Ako želite da budete pametniji, bolje da ne čitate uopšte nego da čitate brzo

Svi znamo da je čitanje važno. Ali smo takođe i zauzeti. Zato pokušavamo da nađemo optimalno rešenje tako što ćemo čitati brzo. A na taj način mašimo poentu čitanja.



Počeo sam da primećujem da ljudi to rade kada sam pisao o onome šta sam naučio čitajući preko sto knjiga godišnje. Najčešća pitanja koja sam dobijao bila su u vezi sa tim kako čitati brže. Neizbežno su se tu pojavljivali naslovi knjiga, „naučni članci“ ili postovi na blogovima koji tvrde da postoji način da čitate deset puta brže. Ali ako vam je do čitanja stalo više nego do hvalisanja, znajte da poenta knjige nije u tome koliko je brzo pročitate ili čak koliko knjiga pročitate. Poenta čitanja je u dubokom razumevanju.

Dobra knjiga je nešto poput sjajnog obroka ili odmora – ne želite da se završi. Ne žurite da dođete do kraja. Umesto toga, potpuno ste se uživeli u iskustvo; želite da traje zauvek. Čitanje bi trebalo da vam oduzme određeno vreme.

Takođe, kako je čitanje ključ ka tome da budete pametniji, brzo čitanje je zaista samo elegantan način da sebe zavarate da ste nešto naučili. U stvarnosti vi samo okrećete stranice brzo. U žurnalu „Psychological Science in the Public Interest“ iz maja 2016. godine objavljena je recenzija studije o brzom čitanju gde piše: „Postoji raskorak između brzine i preciznosti. Male su šanse da će čitaoci uspeti da povećaju brzinu čitanja dva ili tri puta (na primer, sa 250 na 500 ili 750 reči u minuti), a da pritom budu u stanju da tekst razumeju jednako dobro kao kada čitaju normalnom brzinom.“



Ako čitate brzo, ne učestvujete u kritičkom razmišljanju. Ne stvarate povezanost sa tekstom; ne dovodite u pitanje istoričarevu verziju određene revolucije. Nemate razgovor sa autorom. A ako ništa od toga ne radite, onda samo hodate po površini znanja. Čitanje bi trebalo da bude psihički zahtevno. Kako je to jednom napisao Aleksandar Poup: „Malo učenja je opasna stvar; pijte mnogo ali ne pijuckajte sa Pirenskog izvora; plićaci obmanjuju mozak, a mnogo pića nas iznova otrezni.“

Išao bih čak i dotle da kažem da je brzo čitanje gora stvar od toga da ne čitate uopšte. Zato što vam brzo čitanje daje dve stvari koje nikada ne bi trebalo mešati: površno znanje i previše samopouzdanja. To je recept za veoma loše odluke. A loše odluke nam smanjuju slobodno vreme jer ga trošimo na ispravljanje svih naših grešaka. Razmislite, mnogo je ljudi koji provode dane ispravljajući loše odluke. To im daje još manje vremena za čitanje. Ups.

A evo i dobrih vesti: uvek možete naći vreme za pažjivo čitanje. Džon Vuden, čuveni košarkaški trener, ima izreku koja mi se dopada: „Ako nemate vremena da to uradite kako treba, kako ćete imati vremena da to radite ispočetka?“



Naći vreme za čitanje je jednostavno, ali nije lako. Zato se fokusirajte na sistem čitanja koji vam omogućava da čitate ne samo zarad razumevaanja i znanja, već vam pruža i veće vremenske blokove tokom kojih nećete biti ometani. Odvojite sat ujutru ili uveče, ili tokom pauze za ručak. Izdvojte jutra vikendom. Ne budite na površini – zaronite.

Što dublje zalazite u čitanje, stvaraćete temeljnije znanje o svetu. Znanje će vam za uzvrat dozvoliti da čitate malo brže prirodno, sa pravim razumevanjem. Takođe će vas naučiti da ocenite koje knjige nisu vredne vašeg vremena jer samo prepričavaju stare ideje i nude malo vrednosti. Naštelujte radar za dobru knjigu, budite pomalo nemilosrdni u odbacivanju slabih i nikada nećete protraćiti vreme čitajući.

Zato u mesecima koji su pred vama ne brinte o tome koliko ste knjiga pročitali. Umesto toga se fokusirajte na to koliko vremena ste im posvetili.

Izvor: qz.com
Prevod: Dragan Matković