Ali Fenik: Važno je biti autentičan

U knjizi „Crvene zastavice, zelene zastavice“ psiholog i internet senzacija dr Ali Fenik objašnjava kako da razlikujemo štetno ponašanje od zdravog, a u intervjuu za Bukmarker daje i brojne druge savete za srećniji i ispunjeniji život.



Kada na društvenim mrežama (Instagramu i TikToku) ukucate Moderndaypsychologist, pronaći ćete doktora Alija Fenika, stručnjaka za ljudsko ponašanje i tehnologiju. I nećete se pokajati ako se pridružite milionima koji ga već prate – biće vam i korisno i zabavno. Uz zanimljivu plesnu koreografiju, dr Ali Fenik svakodnevno daje odgovore na pitanja iz domena psihologije, koja su od velike pomoći u najrazličitijim životnim situacijama. Već više od 20 godina proučava ljudski um i ponašanje, a zanimljivu temu o crvenim i zelenim zastavicama u ponašanju pretočio je u knjigu „Crvene zastavice, zelene zastavice“, praktičan vodič koji će vam olakšati da dešifrujete i najzamršenije situacije i prekinete nepotrebnu dramu u svom životu.

„Crvene i zelene zastavice su postale pravi fenomen u današnjem svetu. Ovaj koncept je prvobitno stekao popularnost u svetu dejtinga, kao način da ljudi izbegnu povređivanje ili gubljenje vremena sa pogrešnim osobama, koje pokazuju nezdravo ponašanje“, rekao je na početku razgovara za Bukmarker dr Fenik.

„Prepoznavanje crvenih zastavica (koje ponekad mogu biti vrlo suptilne) može pomoći u sprečavanju mnogo drame i glavobolje kasnije. Kako moderni dejting postaje sve kompleksniji, toksičniji i bez obaveza, sve više ljudi oseća frustraciju i traži načine da brzo uoči nezdravo ponašanje kod drugih.  Fenomen crvenih zastavica se potom proširio i na druge sfere – porodicu i prijateljstva, posao, brak i dugoročne veze. Na mojim profilima na društvenim mrežama često govorim o prepoznavanju crvenih i zelenih zastavica kod drugih, a kroz interakciju sa pratiocima brzo sam shvatio da ljudi žele više psiholoških i uvida u ponašanje kako bi bolje razumeli ljudsko ponašanje i odnose u savremenom svetu (uključujući i bolje razumevanje sebe).“

Kako će nam knjiga pomoći da razvijemo veštine razlikovanja crvenih od zelenih zastavica?

Prvo, knjiga identifikuje najčešće crvene i zelene zastavice u savremenim odnosima – od prijateljskih i porodičnih, do romantičnih i poslovnih. Pomaže čitaocima da uoče koja se to ponašanja najčešće doživljavaju kao crvene ili zelene zastavice, ukazuje na kulturološke razlike u njihovoj proceni, i ističe suptilnosti u ponašanju koje mogu ukazivati na takve zastavice (a koje su teže za uočavanje). Knjiga je pisana iz perspektive ponašanja, koristeći različite teorijske okvire kako bi se objasnilo ponašanje u savremenom kontekstu. To je čini jedinstvenom, jer raspravlja o fenomenima ponašanja kroz različita naučna objašnjenja. Razumevanje psiholoških osnova i osnova ponašanja, pa čak i neuroloških osnova ponašanja može pomoći ljudima da bolje razumeju zašto se ljudi danas ponašaju na određeni način. Na kraju, knjiga pruža alate čitaocu koja mu pomaže da prepozna kada je on sam crvena zastavica u određenim situacijama, što je izuzetno osnažujuće.

Kako to da prepoznamo?

Prepoznati crvene i zelene zastavice u sopstvenom ponašanju nije uvek lako. To je kao neprijatan zadah – vi ga možda ne primećujete, ali svi oko vas ga osećaju. Pružanje čitaocu nenametljivog i zanimljivog načina da sagleda sopstvene crvene zastavice je odličan način za samorefleksiju i otvaranje ka sopstvenoj ranjivosti. To može biti suočavanje, pa je važno pristupiti tome sa taktom, kako bi osoba mogla introspektivno da sagleda sebe. U knjizi su opisane mnoge zdrave i nezdrave forme ponašanja sa kojima se čitalac može lako poistovetiti. Na kraju svakog poglavlja nalazi se deo Šta je drama?, gde se navode crvene i zelene zastavice. Još jedan način na koji knjiga podstiče samorefleksiju jeste rasprava o temama za koje u početku mislite: To je tvoj problem, a kasnije shvatite: Možda je to zapravo moj problem. Takođe, knjiga sadrži različite pisane vežbe, od introspektivnih aktivnosti do 25 pažljivo biranih pitanja, koja pomažu u izgradnji dublje povezanosti – i pozivaju na iskrenost i ranjivost.

Koja sfera odnosa Vam je u smislu ove teme bila najizazovnija?

Na odnose se može gledati iz različitih uglova. Ljudske odnose u knjizi posmatram uglavnom iz ponašajnog ugla. Postoje brojni psihološki i ponašajni faktori koji utiču na odnose. Neki su zajednički za sve međuljudske odnose (npr. postavljanje granica, komunikacione veštine, rešavanje konflikata, empatija), dok su drugi specifični za određeni tip odnosa (npr. roditeljski uticaj, intimnost, moć i hijerarhija). Najizazovniji su porodični odnosi, jer su vrlo kompleksni i traju čitav život. Teško je dati jednostavne odgovore na porodične drame, jer ih oblikuju brojni faktori – iskustva iz detinjstva, promenljive uloge, moć i istorija, i drugi sistemski aspekti porodičnog života. Iz ponašajne perspektive, mogu samo zagrebati površinu brojnih faktora koji utiču na ove odnose. Ipak, doprinos koji dajem u poglavljima o porodici jeste spajanje savremene psihologije, samosvesti i praktične primene na način koji je čitaocima pristupačan, a ujedno transformativan.

Koja je najvažnija poruka koju treba da usvojimo iz Vaše knjige?

Da svesnost i namera osnažuju ljude da prekinu sa toksičnim obrascima i počnu da razvijaju zdravije i ispunjenije odnose. Učeći čitaoce da prepoznaju crvene zastavice (štetna ponašanja) i zelene zastavice (zdrava ponašanja) u svim vrstama odnosa – nudim praktičan okvir za samosvest, emocionalno ozdravljenje i lični razvoj, kao i savremeni alat za navigaciju kroz savremene odnose. Moja knjiga nije samo o izbegavanju loših odnosa već i o aktivnom građenju boljih odnosa – razumevanjem psiholoških, ponašajnih i socijalnih faktora koji na njih utiču, učenjem o sebi i preduzimanjem koraka za jačanje pozitivnih ponašanja. Ona osnažuje čitaoce da preuzmu kontrolu nad svojim odnosima razumevajući zašto ljudi rade to što rade, umesto da ponavljaju nesvesne obrasce iz prošlosti.

Šta je Vama najfascinantnije u vezi sa ljudskim umom?

Najfascinantniji aspekt ljudskog uma je to što još uvek postoji toliko toga što ne razumemo. U poslednjih sto godina psihologija se uglavnom fokusirala na medicinski model uma – dijagnostiku i lečenje mentalnih poremećaja i abnormalnog ponašanja. Fokus je više bio na tome šta je „pokvareno“, a manje na tome šta je „moguće“. I dalje postoje mnoga neistražena područja uma – šta ga čini otpornim, kako evoluira i kako da otključamo njegov (skriveni) potencijal. Ja sam se tokom svoje obuke i rada najpre koncantrisao na um iz ugla potencijala (a tek kasnije na kliničke aspekte). Taj fokus je bio inspirisan mojim interesovanjem za antičku filozofiju i religije (za Platona, Aristotela, budizam, stoičku filozofiju, humanizam, pa i Jungova istraživanja o ljudskom potencijalu). Rani psiholozi su se više oslanjali na medicinski model i naučnu metodu,  ali poslednjih 30 godina došlo je do povratka pozitivne psihologije. Savremena istraživanja nam omogućavaju da bolje razumemo kako se um može ojačati (pa i unaprediti) kroz pozitivnu psihologiju, neuroplastičnost, svest, pa čak i integraciju sa AI tehnologijom. Još je mnogo toga pred nama kada je reč o ljudskom potencijalu, a ja želim da doprinesem tom istraživanju.

Koje ponašanje ili kakva vrsta odnosa je za Vas crvena zastavica?

Govoriću o crvenim zastavicama koje najčešće viđam u svom svakodnevnom životu, a to su toksična ponašanja na poslu. Provodimo trećinu svog života na poslu, a posao igra važnu ulogu u ličnom razvoju, razumevanju sebe i opštem blagostanju, pa bi trebalo da to bude mesto gde se osećamo bezbedno i prihvaćeno. Nažalost, to nije uvek slučaj. Ljubomorne ili zlonamerne kolege, ili toksična radna kultura mogu biti izuzetno destruktivni. Važno je da u karijeri što ranije naučimo da prepoznamo toksična ponašanja kako bismo znali kako da se nosimo sa organizacionom dramom i politikom.



Poznati ste onlajn kao savremeni psiholog specifičnog izraza.

Autentičnost je izuzetno važna. Rekao bih čak da je danas teže biti autentičan nego originalan. Sebe bih opisao kao strastvenog, toplog, kreativnog, odvažnog i ponekad duhovitog (smeh). Prvo sam počeo da koristim društvene mreže kako bih bolje razumeo mlađe generacije. U poslovnoj školi teško je dopreti do njih u učionici (kratko ih drži pažnja, preferiraju sadržaj u zanimljivijem formatu, traže bogatija iskustva), što me je motivisalo da naučim kako da im se obratim. Na mrežama sam eksperimentisao sa prenošenjem važnih poruka globalnoj publici. Ljudi vole i dozu razigranosti koju unosim, jer „ublažava teške poruke“. Takođe, razumevanje algoritama mi je pomoglo. Na primer, jedan od „tajnih trikova“ za viralnost na TikToku nekad je bio – ubaciti ples u video. Nisam plesao jer sam veliki plesač, mada volim da plešem (smeh), već zato što je to bila ključna stavka da se dođe do publike. I isplatilo se (smeh). Kasnije sam uključio i više govora u kameru i razne druge vrste angažovanog sadržaja.

Šta je najveća opasnost interneta? Kako tehnologija i društveni trendovi utiču na način na koji razmišljamo i živimo?

Jedna od najopasnijih stvari na internetu danas je dezinformacija i deep fake sadržaj. Lične informacije su lako dostupne i mogu biti zloupotrebljene. Deep fake sadržaji – sa filterima za lice i imitacijom glasa – mogu naterati ljude da pomisle da ste vi nešto rekli ili uradili, a niste, što je vrlo zabrinjavajuće. Tehnologija i društveni trendovi ozbiljno utiču na naše ponašanje i razmišljanje – to proučavam još od 2017. Naši životi su sve više oblikovani ekranima i digitalnim iskustvima. Digitalna konzumacija i algoritmi koji je usmeravaju negativno utiču na razmišljanje i ponašanje – mobilne aplikacije su namerno dizajnirane da vas zadrže, koristeći principe iz bihevioralne psihologije da vas „navuku“. Istraživanja su pokazala da digitalni sadržaj utiče na samopouzdanje, izaziva anksioznost, mentalni zamor, slabi kritičko mišljenje i remeti međuljudske odnose. Zato je važno da postanemo svesni tog uticaja. Ali to nije dovoljno – programeri aplikacija takođe moraju razvijati tehnologiju koja jača, a ne slabi, ljudsku funkciju.
 
Autor: Maja Šarić Vlaović
Izvor: časopis Bukmarker, br. 52