Avantura jedne čitateljke: Čitati brzo ili sporo

Postoji nekoliko stvari u kojima više uživam nego u tome da progutam dobru, sjajno napisanu knjigu. Nakon čitanja izrazito lepe rečenice ili poglavlja o dobro osmišljenom i kompleksnom liku, volim da zastanem i dopustim da me pročitano ogreje iznutra poput šolje toplog čaja tokom zimskog dana. Tada je ovaj nepopravljivi knjiški moljac najsrećniji! S druge strane, šta me najviše rastuži? Spoznaja da u ovom životu neću imati dovoljno vremena da otkrijem sve te knjige u koje bih mogla da se zaljubim, a kamoli da ih pročitam.

Uglavnom se ne prepuštam jadikovanju već samo prihvatam taj paradoks. Ali nedavno mi je predstavljena zanimljiva ideja: brzo čitanje. Ovo nije novi koncept i ako ga potražite na Guglu, videćete mnogo nedavno objavljenih članaka, seminara i video-materijala o tome kako brzo čitanje može da vam pomogne da držite korak sa hiljadama knjiga koje se objavljuju svake godine.

Da li je onda brzo čitanje rešenje mog problema zvanog „previše knjiga, premalo vremena“? Iako mi je instinkt govorio da su kritičari ove metode u pravu, shvatila sam da nemam šta da izgubim. Odlučila sam da primenim i spore i brze metode tokom čitanja jedne knjige. Svakako bih je pročitala pa zašto da ne isprobam neki novi način?

METODA

Nakon kratkog istraživanja tehnika brzog i sporog čitanja odlučila sam koji su mi parametri važni za ovaj eksperiment:

1. Izbor knjige

S obzirom na to da oni koji propagiraju brzo čitanje kažu da njihove tehnike pomažu čitaocima da apsorbuju informacije brzo, želela sam da odaberem knjigu koja će mi dati mnogo novih podataka. U isto vreme, želela sam da to bude autor koji dobro piše, kako bih mogla da udovoljim i potrebama tehnika sporog čitanja.

2. Tehnike brzog čitanja

Kako bi se uštedelo vreme, potrebno je da:

– Izbegavam izgovaranje reči u glavi dok čitam.
– Čitam svaki red koristeći pravilo „treće reči“: čitati samo ono što se nalazi između treće reči na početku i treće na kraju reda, čime dopuštam perifernom vidu da se pobrine za ostatak.
– Odupirem se potrebi da se vraćam i iznova čitam delove.
– Ne zaustavljam se da potražim reči koje ne znam.

Kako bih ostala fokusirana, trebalo bi da pratim reči prstom ili nekom ravnom površinom kako bih sprečila oči da lutaju po stranici.

3. Tehnike sporog čitanja

Da bih potpuno apsorbovala i cenila sadržaj koji čitam, potrebno je da:

– Čitam neke delove naglas.
– Zapisujem svoje misli na marginama.
– Namerno se zaustavljam kako bih svarila pročitano, uživala u pisanju ili vizualizovala scenu.
– Dozvolim idejama koje pročitam da vode moje misli.
– Dozvolim sebi da guglam dodatne informacije o ljudima ili događajima iz knjige.

4. Tehnika upoređivanja

Odlučila sam da čitalački ritam menjam sa svakim poglavljem. Imala sam ukupno 13 poglavlja uključujući uvod. Čitaću prvo standardnim ritmom, zatim brzom tehnikom i na kraju sporom. Koliko god je to moguće, pokušaću da čitam koristeći sve tri tehnike tokom jednog čitanja.

REALIZACIJA

Kada sam počela da čitam uvod koristeći svoj standardni ritam, knjiga me je odmah uvukla u sebe.

Na red je došlo brzo čitanje. Veći deo poglavlja sam pokušavala da shvatim koje tehnike mi odgovaraju a koje ne. Brzo sam odustala od podvlačenja prstom jer su mi oči svakako lutale po stranici, ali mi je pomogao ravan list papira. Ali i dalje sam bila napeta jer sam se opirala prirodnom porivu da se vratim i iznova pročitam rečenicu. A nakon jedne stranice odustala sam od pravila „svaka treća reč“ jer sam perfekcionista koji nije siguran da li to ispravno radi. Na kraju poglavlja sam odahnula u olakšanju jer se završilo.

Sporo čitanje sledećeg poglavlja bilo mi je poput luksuza. Čitala sam možda i sporije nego što bi trebalo, svaku fusnotu, naglas i sa mnogo pauza. Detaljno sam pogledala fotografije koje su bile priložene. Guglala sam nepoznate reči. Uživala sam u svakom trenutku. A onda se dogodilo nešto čudno: shvatila sam da čitam toliko sporo i „gubim vreme“ na ovom poglavlju, a brzim čitanjem bih već uveliko stigla do sledećeg. Ponovo sam odahnula kada sam završila ovo poglavlje.

Kada sam krenula sa sledećim koje sam čitala uobičajenim ritmom, shvatila sam da ovaj način u stvari predstavlja kombinaciju brzog i sporog čitanja. Nisam to podsvesno primenila u praksi, već sam shvatila da su ove tehnike svakako deo mog prirodnog načina čitanja. Instinktivno sam preletala preko poglavlja koja govore kroz nekoliko primera o istoj stvari, a zastajala i razmišljala o stvarima koje su me organski privlačile.

Nastavila sam da čitam po osmišljenom planu i da primećujem šta mi je kod koje metode čitanja prijalo, a šta mi je zapravo otežavalo čitanje.

ZAKLJUČAK

Ispostavilo se ipak da brzo čitanje ne može da reši moj problem zvani „previše knjiga premalo vremena“. Jednostavno, previše volim da uživam u rečenicama, pričama i junacima. Takođe, sporo čitanje mi neće dodatno produbiti iskustvo. Moj perfekcionizam ipak ne može da mi dopusti da uživam u bilo kojoj metodi osim one koja mi je najprirodnija. Ipak, drago mi je što sam brzom i sporom čitanju pružila priliku, iako ne osećam potrebu da uradim sličnu stvar u skorijoj budućnosti.

Autor: Stejsi Megali
Izvor: bookriot.com
Prevod: Dragan Matković