„Baltimorci‟ Žoela Dikera oduševiće ljubitelje napetih romana

Poput kakve rokenrol zvezde, Žoel Diker je pažljivo pripremio svoj povratak na knjiženu scenu. „Knjiga o Baltimorcima‟ je već u prvom izdanju u Francuskoj zabeležila tiraž od 200.000 primeraka. Tri godine nakon velikog uspeha sa romanom „Istina o slučaju Harija Keberta‟, prodatom u preko 1,5 miliona primeraka na francuskom i u istom tolikom tiražu na stranim jezicima, ljubitelji Dikerovog prvenca su sa nestrpljenjem iščekivali novu knjigu svog idola. A kad su u pitanju njegovi kritičari, može se reći da su i oni bili podjednako nestrpljivi da vide da li će se slava švajcarskog autora izduvati posle prvog naleta oduševljenja.

Što se tiče nove knjige, opšti je zaključak da nov roman neće razočarati Dikerove čitaoce, niti će ubediti njegove kritičare u suprotno mišljenje. Tridesetogodišnji Švajcarac sa podjednako nepokolebljivim osmehom pred medijima iskoristio je isti recept: glavni junak je pisac nestabilnog raspoloženja, i ovo je višeslojan roman, junak će biti u potrazi za detaljima koji će rasvetliti događaje iz prošlosti, naći će se tu i porodični balast, neverovatno naličje stvarnosti, „stvarnije od stvarnosti‟, i američka istočna obala...

„Knjiga o Baltimorcima‟ je napeta kao televizijska serija. Svi sastojci su tu, osim što ne gledamo u ekran već čitamo stranice knjige. A pisac je neverovatno darovit da nas uvuče u priču tako duboko da čitalac poveruje da je deo nje.

Kad jednom počnete da čitate knjigu, nećete moći da je ispustite iz ruku. Amerikanci to zovu page-turner ali bismo mi mogli bez problema da ga nazoemo page-runner, toliko se radnja brzo odvija. To nije triler u pravom smislu reči jer su priče o mrtvim osobama više izgovor za razmišljanje o životu uopšte. Oni kojima se dopao „Hari‟, obožavaće i ovu knjigu. Naći će se na istom onom poznatom terenu, u neverovatnoj priči koja deluje izuzetno realno. Dopašće im se što se glavni junak prepustio potrazi za ključevima porodične prošlosti i što razmrsuje konce nasleđa. Što Drama – koju Žoel Diker objašnjava kao simbol Sudbine – na početku deluje razotkriveno, iako se prava istina saznaje tek na samom kraju. Što se sudbine prepliću, raspadaju i transformišu podsećajući nas na prevrtljivost života, na to koliko su pobede krhke.

Talenat Žoela Dikera se nalazi u jednostavnom prikazivanju univerzalnih karaktera junaka. Svako će u njima prepoznati nekoga iz svog okruženja, iako su svi junaci fiktivni. I svi će biti deo te potrage za porodičnom istinom, iako je ona imaginarna. I uz sve to, ima i dirljivih momenata.

Neki intelektualci zameraju Dikeru da ne piše „književne‟ priče. Zaljubljenici u antiroman koji očekuju jezičke inovacije na uštrb zabave će biti frustirani jer ovaj roman ne zahteva dubokoumnu analizu. Ali zato će oni koji vole knjige koje se gutaju biti oduševljeni darom autora koji ume da stvori samodovoljan svet uz ono što se naziva „ekonomijom reči‟. Žoel Diker više voli slagalice koje ne impresioniraju svojim spoljašnjim izgledom ali pletu nevidljivu nit koja će uloviti onoga ko u nju zaroni. Mladi pisac čiji je otac profesor književnosti a majka bibliotekar napisao je knjige o kojima je njegova majka maštala, a ne one koje je njego otac studirao i analizirao. Tako da se možete odlučiti kom klanu ćete se prikloniti: analitičkom ili onom koji voli da uživa u čitanju. Mi smo se odlučili za ovaj drugi, i svima preporučujemo putovanje u Baltimor, u kojem se može uživati tokom jednog kišnog vikenda. Putovanje i zadovoljstvo su zagarantovani!

Autor: Olivia Felip
Izvor: huffingtonpost.fr