Biblioteka na Štrandu

Novi Sad – Žene na plaži čitaju više nego muškarci, a popularna psihologija je veoma traženo štivo. Feministkinje i izdavači verovatno znaju šta da čine s ovim podacima, makar oni stizali samo s jedne plaže u Novom Sadu. Ali u ovom slučaju, to je iskustvo bibliotekarke Slavice Mikić, koja o tome govori kao o letnjoj zanimljivosti kod čitalačke publike s kojom je svaki dan. Ona radi u Gradskoj biblioteci, a već godinama joj je u ovo doba radno mesto na Štrandu.



Ovu plažu na Dunavu, s dugom peščanom obalom, travnjacima, kabinama za smeštaj stvari posetilaca, kafićima i restoranima, igralištima, sportskim i zabavnim sadržajima, dnevno leti poseti više hiljada Novosađana koji tu provode slobodno vreme. To je dobro vreme i za čitanje, a „knjiga je tamo gde ste vi”, poručuju gradski bibliotekari iz svog ogranka na plaži. Deset godina se ovde kupačima doprema štivo na obalu, a ove sezone ogranak je dobio naziv „Dunavska biblioteka” i kod Mosta slobode podignut je nov moderan objekat od stakla, čelika i dasaka. Sada umesto desetak ima pedeset kvadrata, a na policama je oko 600 naslova, od kojih 200 za decu. Novosađani ovaj fond dopunjuju i sami, a posetioci plaže besplatno, samo uz neki lični dokument koji ostavljaju, iznajmljuju knjige, dok ispred ogranka, za baštenskim stolom pod velikim suncobranom, prelistavaju štampu. „Literatura koja je osmišljena jeste takozvana lagana, prilagođena mestu, plaži i letnjem vremenu”, kaže nam bibliotekarka Mikić. To su krimi- romani, trileri, istorijski, naravno ljubavni, jer bez „ljubića”, šali se, nema ništa. Tu je zatim malo putopisa, popularne psihologije koja se, prema njenim rečima, u poslednje vreme dosta traži, a neko poželi i poeziju pa su zato tu spremni i Čika Jova Zmaj, Mika Antić, Desanka Maksimović... Naslovi koji se traže jesu stvar ukusa, napominje, i dodaje da je novosadska publika sofisticirana i da neće „svašta” da čita. Kada neko insistira na određenoj knjizi, a nema je na policama na plaži, donosi se iz biblioteke u centru Novog Sada, tako da na plaži „cirkulišu” razni pisci. „Da li je to Gilmur, večiti klasik Šeldon, od krimića – Ladlam, Paterson, ima tu i Falkonesa, Kobena, traže recimo puno Jua Nesbea, koji je odličan pisac... Ide to lepo, uglavnom radimo dva meseca, jul i avgust, ali ove godine tek od 1. avgusta zbog gradnje novog objekta, i bićemo tu do septembra”, priča Slavica Mikić. Najverniji posetioci plaže poznati kao „štrandaroši”, penzioneri i drugi koji tu rado provode vreme, već su navikli na to da dolaze u ogranak po knjige i štampu. Ima tu dnevnih listova i periodičnih, kao i na jezicima nacionalnih manjina. Bibliotekarku već dobro poznaju, a i ona njih doživljava kao svoju veliku porodicu. Novosađanin Darko Janković, koji na Štrandu ima svoju kabinu kod Ulice zumbula i „štrandaroš” je već šezdeset godina, kaže nam da zna za „Kojićevu ekspozituru” na ovoj plaži. „Kojić je čudo. Jako se trudi da sačuva i, koliko može, unapredi biblioteku”, dodaje.

Izvor: Politika