Biblioterapija - da li čitanje beletristike može da reši i najozbiljnije psihološke probleme?

Koncept izlečenja čitanjem i nije toliko nov – egipatski kralj Ramzes II je imao posebnu sobu za knjige na čijim vratima je pisalo „Kuća za izlečenje duše“. Sigmund Frojd je uključio književnost u svoju psihoanalizu krajem devetnaestog veka. Profesionalci iz oblasti medicine i psihologije već sto godina unazad preporučuju svojim pacijentima knjige, mada više kao dodatak regularnoj terapiji.



Termin „biblioterapija“ – korišćenje knjige kao sredstva za rešenje problema – prvi put je upotrebio Semjuel Kroters 1916. godine, i od tada su u SAD-u i Velikoj Britaniji počeli da primenjuju terapiju knjigama, uglavnom u bolnicama i medicinskim školama. 2007. godine filozof Alen de Boton je osnovao „Školu života“ u Londonu, sa ciljem da razvija emocionalnu inteligenciju ljudi uz pomoć knjiga. Ova škola je imala biblioterapeute Elu Bertod, Simonu Lajons i Suzan Elderkin, koje su sa pacijentima imale sastanke uživo, preko Skajpa ili telefona, tokom kojih su ispitivale kakav odnos pacijenti imaju prema knjigama i šta ih trenutno muči (tuga, anksioznost, depresija, priprema za penziju ili promenu radnog mesta ili pronalaženje novog pravca u životu). Kada održe sastanak, preporuče spisak knjiga koje inspirišu i obogaćuju um, i koje obrađuju trenutni problem koji osoba ima. U članku u Njujorkeru (junsko izdanje, 2015) Kerivden Davi opširno opisuje kako joj je ova terapija pomogla, iako je ovaj metod pokušala samo zato što je na poklon dobila kupon za jedan termin sa biblioterapeutom.

Iako biblioterapeuti ponekad preporučuju filozofiju, poeziju i publicistiku, ipak mnogo češće preporučuju romane. Zašto beletristika terapeutski bolje deluje? Istraživanja su pokazala da romani povećavaju vašu empatiju, i pomažu da se stavite na tuđe mesto i da postanete intuitivniji kada su u pitanju osećanja ljudi oko vas (kao i vaša), i da svesno promišljate o sebi dok čitate o životima izmišljenih likova koji se suočavaju sa sličnim problemima. Kada pustite suzu zbog lika iz knjige, u stvari plačete zbog sebe i to je određena vrsta katarze. Kada lik o kome čitate na kraju knjige spozna sreću, onda ćete možda i vi. Kada vas priča ubaci u vrtlog nezgodnih situacija, vi iz toga učite, tako da ako vam se neka od tih situacija desi u stvarnom životu to za vas neće biti novo iskustvo. Možda ćete u nekom trenutku shvatiti da se sa određenim problemima borite na način koji ste naučili iz knjiga.

Zašto je čitanje knjige bolja terapija od gledanja filma koji je snimljen po toj knjizi? Naravno, dobar film može takođe delovati povoljno na vas, ali kada čitamo knjigu naša mašta je više uključena u proces jer postoji mnogo stvari koje moramo sami zamisliti. S druge strane knjige koje sadrže previše detalja mogu nam biti dosadne – deo užitka u čitanju čini spoj naše i autorove mašte, kada se potpuno izmestimo i poistovetimo sa likom iz romana ili zamišljamo sebe u sličnim situacijama. Radnja filma se dešava previše brzo da bi ovaj proces mogao da se odvija, i ne možemo da zamišljamo kako likovi i mesta izgledaju. Usađeno nam je ono što vidimo na ekranu. Ali ako je vaš san da vas poljubi Džordž Kluni, naravno da će vam biti lakše da to zamislite ako gledate film, ali ako želite bolje da upoznate sebe, pročitajte roman.


 
Uglavnom kada čitamo iz zadovoljstva sami biramo štivo koje volimo. Tu postoji opasnost da ostanemo zaglavljeni u jednom žanru i ni ne saznamo da postoje mnoge druge knjige koje bi nas sigurno oduševile, i ne samo to, već bi nas stimulisale, postavile izazov i delovale bi terapeutski na nas. Tu na scenu stupaju biblioterapeuti koji nam mogu promeniti život. Oni su specijalisti za knjige i verovatno su pročitali više knjiga nego što će većina nas pročitati do kraja života.
Tako da, ako se trenutno borite sa nekim problemom, razmislite o zakazivanju jednog probnog termina kod biblioterapeuta, posle kojeg ćete čitati mesecima ili godinama. Odlučite se za ovaj metod umesto da sedite nekoliko puta nedeljno kod kognitivnog psihologa ili psihijatra. Kad vas partner bude pitao šta želite za rođendan, možete zatražiti kupon za termin kod biblioterapeuta (plus novac da kupite knjige koje vam preporuči).
 
Autor: Dženi Ogden
Izvor : psychologytoday.com