Čitanje knjiga na telefonu je zapravo sjajno

Kao nekome ko mnogo voli štampane knjige, teško mi je što ovo pišem. Obožavam knjige. Volim njihovu težinu, stranice koje polako žute, miris i činjenicu da kada pogledam svoju policu, sećam se gde i kada sam koju knjigu pročitao. Ali pronašao sam novu ljubav. Najbolji prijatelj sada mi je knjiga na telefonu.



Otkad mi se rodio sin, moj život se okrenuo ka što praktičnijim stvarima. A ako gledam čisto pragamtičnu stranu, onda držanje štampane knjige u ruci i listanje stranica to nisu ni najmanje. Prednost čitanja na telefonu ogleda se, pre svega, u tome što je telefon uvek uz mene. Mogu da čitam svuda, čak i u mraku kada svi oko mene spavaju.

Kako pokazuje aplikacija koju imam, proveo sam dnevno u proseku tri i po sata koristeći telefon u poslednjih nedelju dana. Naravno, nisam sve vreme čitao, ali ako bih pretpostavio da sam se tri sata dnevno bavio čitanjem prosečnom brzinom, mogao bih da završim „Ilijadu“ za tri dana. Ili ako poludim, mogao bih serijal o Hariju Poteru da pročitam za tri nedelje. Ili celu sagu „Igra prestola“ za 39 dana (da, znam da se zove Pesma leda i vatre, sveznalice).

Tu su i prednosti koje su očigledne: osvetljenost telefona se može podešavati, tu je onlajn knjižara, laka čitljivost i pristupačnost, pretraga i – najbolje od svega – okretanje stranice samo jednom rukom. Treba li da nastavim? Ok, većina savremenih telefona je donekle vodootporna tako da čitanje u kadi više ne zahteva komplikovane manevre i peškire strateški postavljene u blizini.

A tu je i jedna manje opipljiva prednost: kada čitate nešto što vas potpuno uvuče i želite da provede svaki slobodan minut čitajući, primamljivost društvenih mreža i ostalih traćitelja vremena na telefonu jednostavno ne postoje. To čak nije ni svesna odluka jer su aplikacije na telefonu napravljene da vam okupiraju pažnju kada nemate ništa pametnije da radite. A sa dobrom knjigom na telefonu imate bolji način da utrošite vreme.

Naravno, postoje i određene mane. Ekran telefona je manji od stranice knjige pa samim tim manje teksta staje u njega i morate češće da okrećete stranice. Takođe, analognoj gomili stranica od celuloze nikada se neće isprazniti baterija. Ali godina je 2020. i mogu li da predložim prenosivi punjač?

I naravno, možete delovati užasno zavisni od svog telefona ako često čitate u javnosti, ali koga briga šta drugi ljudi misle kada ste potpuno uvučeni u neki od svetova o kojima čitate? Nikoga.

I to bi bile sve mane, osim naravno velikog problema koji je svima nad glavama: vlasništva.

Ako kupite fizičku knjigu, vaša je. Možete da je pozajmite prijatelju i zaboravite da ste to uradili. Možete da poklonite knjigu koju ste dobili. Možete da je spalite. Prodate.

Većina elektronskih knjiga ima neki oblik Menadžmenta digitalnih prava (MDP) koji određuje šta možete da uradite, a šta ne sa svojom knjigom. Neke knjige možete da čitate na više uređaja dok su druge vezane za određenu aplikaciju ili uređaj.

Kako sam nov u svemu ovome, neću zalaziti mnogo u MDP da ne bih otišao putem bez povratka. Umesto toga, reći ću vam da neki od mojih prijatelja koji već dugo koriste elektronske knjige imaju zanimljive savete. Recimo, jedan kolega uvek kupuje štampane primerke knjiga koje je pročitao u elektronskom obliku a dopale su mu se. Drugi kupuje i elektronsku i audio-knjigu kako bi mogao da se prebaci na slušanje kada nije u mogućnosti da čita. On je baš napredan.

U svakom slučaju, zavisno od mogućnosti možete da pokušate neke od ovih metoda i vidite šta vam odgovara. Postoji pregršt besplatnih elektronskih izdanja koje možete da koristite dok pokušavate da se prebacite na ovakav način čitanja.

Ali naravno – najvažnije je da čitate! Uzmite knjigu u kom god obliku i počnite!

Autor: Alehandro Tauber
Izvor: thenextweb.com
Prevod: Dragan Matković