Drveće razgovara, vodi ljubav i brine o svojim mladima, tvrdi autor knjige „Tajni život drveća

Knjiga Petera Volebena „Tajni život drveća" postala je bestseler u Nemačkoj, ali on kaže publici britanskog književnog festivala Hej da je njegova knjiga izazvala negativne reakcije naučnika.

Drvo je društveno stvorenje koje brine o svojim mladima, razgovara, oseća bol, pamti i vodi ljubav, tvrdi autor ovog bestselera.

Ako vas to nagovori da priđete najbližem drvetu i zagrlite ga, onda odlično, kaže Peter Voleben. Jedino izbegavajte brezu: „Ona nije naročito druželjubiva. Bolje zagrlite bukvu."

Voleben je na Hej festivalu u Velsu govorio o svojoj knjizi „Tajni život drveća“, koja je postala bestseler u njegovoj rodnoj Nemačkoj i, zadivljujuće, izazvala onlajn peticiju naučnika protiv te knjige.

Voleben, koji je radio kao šumar, veruje da nas obmanjuju kada nam plasiraju kako treba da se odnosimo prema drveću i izjavio da veruje da je njegova antropomorfizacija drveća razbesnela drvnu industriju.

Dva naučnika sa Getingenškog univerziteta su započela onlajn peticiju, zahtevajući „činjenice, a ne bajke", kaže Voleben. U peticiji se tvrdi: „Loše je to... što preko ove knjige ljudi dobijaju vrlo površne informacije o šumskim ekosistemima jer su tvrdnje u knjizi konglomerat poluistina, pristrasnih sudova i  maštanja nastalih iz veoma selektivnih i nereprezentativnih izvora informacija.”

Voleben tvrdi da je sa namerom antropomorfizovao drveće, ali da je sve što je napisao zasnovano na nauci.

„Na univerzitetu su nas učili da je seča drveća korisna za okolinu, da time oporavljamo šume. Ja sam verovao u to... trebalo je puno vremena da se rešim tih zabluda ", rekao je na Heju.

Smatra se da seča velikog drveća omogućava manjem drveću prostor da raste, ali ako primenimo to na ljude... „da li bi bilo ispravno ubijati roditelje da bi deca imala više prostora u kući?“

On kritikuje navodno ekološki potez električnih centrala koje umesto uglja koriste drveni pelet.  „Zar ćemo uništavanjem drveća sprečiti klimatske promene?“

Voleben želi da više obraćamo paznju na „osećanja“ drveća. Drveća bliža uličnim lampama, koje gore celu noć, kraće će živeti, kaže on.

Okresati drvo (odseći više grane da bi se napravila gušća krošnja) štetno je po drvo. „To je kao da ste sebi odsekli prste, to boli i veoma škodi drvetu. Rana dublja od 3 centimetra može dovesti do gljivične infekcije i za 10 do 20 godina drvo može da istruli. I nestručno obrezivanje može ubiti drvo.“

Osvrnuo se na studiju afričke akacije koja pokazuje da to drveće ispušta hemijsku supstancu kada ih žirafe jedu, što je dokaz da drveće ume da komunicira, jer se ta supstanca širi vazduhom, upozorava drugo drveće da je u opasnosti i da treba da počne da stvara otrovnu supstancu pre nego što im se žirafe približe.

Voleben je priznao da je upotrebljavao jednostavnije izraze da objasni šta je hteo da kaže. Kada je govorio o hrastovima koristeći 600 reči, govorio je o hemijskom jeziku drveća.

Drveće, pre svega, želi da ima društveni život, tvrdi Voleben. „Drveće ne želi da brzo odraste. Ono želi prijatelje, želi da živi u grupama gde se druži... Drveće podržava jedno drugo.“

Neka od drveća vode ljubav svakih tri do pet godina i vrše nuždu jednom godišnje. „Drveće ima suvišne materije kojih mora da se oslobodi, pa izbacuje taj višak u lišće. Kada hodate kroz šumu zimi, hodate kroz šumu toalet papira.“

Voleben je radio za nemačku državu kao šumar, ali sada radi kao privatni šumar zajednice Hemela u Nemačkoj, gde je mašinerija zabranjena, a drveće živi na miru.

Voleben je jasan - njegova knjiga je zasnovana na činjenicama i on prosto popularizuje istinu. „To je sve što sam želeo. Naučnici su imali 40 godina da to objasne ljudima, a ipak to niko ne zna. Ali to nije krivica naučnika, oni moraju da se izražavaju na taj način.“

Uprkos ljubavi prema drveću i poštovanju njihovih emocija, on ne sugeriše da treba da prestanemo da sedimo na drvenim stolicama – mada treba da budemo svesni da su to „kosti drveća" – ili da ne koristimo drvo za ogrev – „to je poput spaljenog leša... U redu je da ga koristite i nisam protiv svake upotrebe drveta – inače ne bih prodavao knjige. Ali treba barem da razmislimo zašto radimo to što radimo."

Publika Hej festivala je bila oduševljena i knjiga se rasprodala za nekoliko minuta u knjižari u okviru festivala.

Svi ti dobri ljudi su kupovali ubijeno drveće, ali ne treba da se osećaju krivima. „Moj cilj je da svako voli drveće, a kada voliš drveće činiš ispravnu stvar", kaže Voleben.
 
Izvor: theguardian.com