Fajt Lindau „demistifikuje“ ljubav u knjizi „Voli bez zadrške“

„Osvrni se oko sebe. Nalaziš se na sićušnoj planeti staroj četiri i po milijarde godina.

Verovatnoća da ćeš u svemiru tek tako pronaći život, neopisivo je mala. Svaki tvoj susret sa drugim ljudskim bićem predstavlja neki vid čuda.

Nemoj da ga zanemariš“, upozorava nas autor na početku ove knjige.
 
A onda daje uputstvo za upotrebu ovog priručnika za ljubav:
 
NEMOJ da čitaš ovu knjigu:

◆ ako tražiš priručnik koji će ti objasniti kako ćeš u svojim vezama uvek dobiti ono što tražiš,
◆ ako želiš da ostaneš u pravu,
◆ ako si emocionalni mlakonja i to ne želiš da promeniš,
◆ ako nisi spreman da rizikuješ,
◆ ako misliš da znaš šta je ljubav.
 
Ako hoćemo da u vezama živimo slobodno i ispunjeno, moramo da se oprostimo od kula u vazduhu i prinčeva iz bajke. Prečesto smo, naime, vezani za svoje želje i predstave o tome kako bi naš idealan partnerski odnos trebalo da izgleda, umesto da se u njega egzistencijalno upustimo. Pojmovi kao što su dominacija, ljubomora, sloboda, vernost, pažnja i poštovanje ovde se javljaju u novom svetlu. Fajt Lindau nas na očigledan način ‒ pomoću priče iz svog ličnog iskustva ‒ i praktično, s mnogo delotvornih vežbi ‒ poziva na put ljubavi bez zadrške.
 
Ova knjiga se sastoji iz dva dela. Prvi govori o našem izboru da se upustimo u egzistencijalan odnos. U drugome Fajt, zajedno s čitaocem, istražuje šest kvaliteta veze: uobličavanje, povezivanje, jačanje, isceljivanje, buđenje i voljenje.

„Ova knjiga namenjena je onom delu tebe koji voli.
Tvojoj neiscrpnoj sposobnosti da učiš i rasteš.
Tvojoj želji da se potpuno prepustiš.“
 
Voleti bez zadrške je aktivan izbor. To je spremnost da se celim srcem i jasnog uma uživimo u drugog čoveka i da vezu s njim pretvorimo u jedno živo polje koje nas zajedno osnažuje. Voleti bez zadrške je i imperativ. Srce nam neće dati mira sve dok ga potpuno ne poklonimo, smatra autor.
 
„Osećam suštinsku potrebu da svojim radom pomognem ljudima da procvetaju. Ova knjiga je posvećena logičnoj posledici radikalne ljubavi prema sebi: svako ko sebi kaže 'da', pronaći će u sebi blago. A to blago potom mora da podeli sa nama jer smo svi mi stvoreni kao društvena bića. Ako svoje potencijale ne živimo u zajednici sa drugima, doživećemo zakrčenje stvaralačke snage“, kaže autor.
 
Ako želimo da utvrdimo sopstvenu snagu, složenost i lepotu, potreban nam je sagovornik i partner. Zato moramo da se upustimo u odnose sa bližnjima. Naravno, i u samoći možemo mnogo saznati o sebi. „Ali u nekom trenutku ćeš hteti da znaš da li je ono što si u sebi otkrio stvarno, ili je to možda samo varljiva iluzija. Za to ti je potrebno ogledalo u kome sebe možeš da prepoznaš. To smo mi drugi. Zaista se u nešto upustiti i nekome posvetiti znači hrabro pogledati u to ogledalo i ne bežati ni od svetlosti ni od tame koje ćeš videti u njemu“, savetuje nas Fajt Lindau.
 
I dalje nas provocira pitanjem: „Šta za tebe znači egzistencijalno upuštanje – celim tvojim bićem – to zna samo tvoje srce. Ono postaje tiho kada daješ sve. A pati kada nešto zadržavaš. U nekom trenutku ćeš umreti. U nekom trenutku umreću i ja. U tim poslednjim trenucima verovatno se nećemo baviti našim uspesima i slavom, već će se naše srce pitati:

'Jesam li zaista volelo?', 'Jesam li se bez zadrške prepuštalo?', 'Jesam li dalo sve?'

Da bismo srećno živeli i mirno umrli, mora­mo da volimo. Mi nismo ovde da bismo dobijali – ovde smo da bismo poklonili sebe“, zaključuje Lindau u uvodu.
 
Dakle, otvori se i istinski se prepusti, sebi za ljubav.