Gistav Ajfel i Ajfelova kula

Graciozna poput dama iz najotmenijih francuskih salona, nacionalni simbol Francuske, Ajfelova kula već više od sto trideset godina krasi Pariz i privlači milione posetilaca tokom godina. Jedna od najpoznatijih građevina sveta odoleva vremenu pokazujući nam svoje lice jednako lepo kao i pre više od jednog veka. Ipak, ona ne bi bila to što jeste da nije bilo jednog čoveka, inženjera, entuzijaste Gistava Ajfela po kome čuveni toranj i nosi ime.



U romanu „Ajfel“ autor Nikola dʼEstjen dʼOrv donosi nam priču o nastanku čuvenog spomenika i njegovoj borbi da bude najveći i najlepši. U Parizu, godine 1886, inženjer Gistav Ajfel obećava francuskom ministru da će napraviti nešto što do sada nije viđeno, nešto što će biti poklon celom svetu, ne samo francuskom narodu.

„Zamislite kulu koja se uzdiže do neba i privlači sve poglede! Pobedu nad gravitacijom, nad elementima, nad nama, sirotim ljudskim bićima.“

Ubrzo nakon obećanja da će sagraditi jednu od najlepših građevina sveta, Gistav Ajfel postaje opsednut tom metalnom konstrukcijom visokom trista metara.

A ko je bio tvorac Ajfelovog tornja i zašto je baš on izabran da projektuje ovu velelepnu građevinu? Gistav Ajfel, po poreklu Nemac, rođen u Dižonu, glavnom gradu Burgundije, oblasti na severu Francuske, uvek se dokazivao više od ostalih. Da bi pokazao da vredi, da je pravi Francuz, učio je i radio više od ostalih. Solidno situirani roditelji omogućili su mu da ode na školovanje u Pariz, što je on polovično iskoristio. Privlačne fizičke spoljašnosti i britkog uma, Ajfel je uživao u novom životu daleko od roditeljskog nadzora. Draže mu je bilo da veći deo vremena provodi po učmalim krčmama, gužvajući postelju sa raskalašnim pariskim damama i topeći se u zagušljivim mirisima jeftinih parfema, nego da uči i vreme provodi u besmislenim salonskim naglabanjima, jer bio je čovek koji voli galamu i iskreno nazdravljanje. Ipak, iako nije završio tada čuvenu Tehničku školu, Ajfel je dobio diplomu inženjera i na taj način sebi otvorio vrata uspeha. Ubrzo je postao priznati inženjer, prvi među jednakima, koji zajedno sa svojim radnicima sprovodi u delo najzahtevnije građevinske projekte.

Kako se bližila stogodišnjica Francuske revolucije, ali i svetska izložba, bilo je potrebno napraviti nešto novo, drugačije u odnosu na postojeće. Prvobitna ideja nije bila da se izgradi kula, već metro po ugledu na one koji su u to vreme postojali u Budimpešti i Londonu, ali Francuska je želela da impresionira svet nečim kolosalnim, do tada neviđenim, pa je izbor pao na kulu.

Dok pravi skice za svoju građevinu, Gistav sve manje vidi sebe kao inženjera, a sve više kao umetnika koji prefinjenim potezima slika vižljastu žensku figuru koja se elegantnim potezima izvija visoko i dobija pravi oblik. Iako udovac i otac četvoro dece, usred krize inspiracije on počinje da se seća Adrijen, neprežaljene ljubavi iz mladosti koja je u braku sa njegovim prijateljem sa fakulteta. Adrijen nije obična žena, već žena koja mu se po mislima roji svih ovih godina iako zna da ne bi trebalo. Upoznavši se kao veoma mladi, spletom nesrećnih okolnosti i nedostatkom hrabrosti, ostali su razdvojeni. Godine su prošle dok se ponovo nisu sreli i shvatili da emocije i dalje postoje. Kula u obliku slova A koja se visoko uzdigla ka nebu, koja i dalje elegantno i nepomično stoji i koja je Parizu donela večnu slavu i čast, početno je slovo imena žene koju je inženjer Ajfel toliko voleo da joj je svoje životno delo i neprolaznu zaostavštinu posvetio.
 
Roman „Ajfel“ je živopisna biografija čuvenog inženjera još čuvenijeg spomenika. Pored autora i monumetalne građevine koji su glavni likovi romana, pisac nam kroz različite situacije prikazuje tadašnju društvenu scenu Pariza, porodične odnose, veze među prijateljima, kao i netrpeljivosti. Ovaj roman nam donosi niz do sada nepoznatih činjenica o Ajfeloj kuli i njenom tvorcu. Ukoliko ne možete da zamislite kako je izgledao uspon i rađanje najpoznatije kule na svetu, pogledajte filmsku adaptaciju ovog romana, koja će vam omogućiti da sve i vizuelno doživite.
 
Autor: Maja Zuber