Horor - knjiga ili film?

Horor je žanr koji nas intrigira zbog svoje sposobnosti da nas užasne i pokrene naše najveće strahove. Takođe omogućava da prodremo u nepoznati deo našeg uma. Ako ste zaljubljenik u horor, verovatno ste jedna od onih osoba koja se smeje prijateljima kada pokriju oči u bioskopu kada naiđe strašna scena. Zašto volimo taj nalet straha prouzrokovan adrenalinom? Oni koji vole horor knjige i filmove imaju tendenciju da budu otvoreni za nova iskustva i ekstrovertni, a pokazalo se da ljubitelji ovog žanra poseduju visok nivo empatije. Razumevanje emocija na stranicama knjige pomaže nam da osećamo povezanost sa likovima. 



Zašto su knjige bolje od filmova?

Kada gledate horor film, vi vidite scenario koji je proizvela tuđa mašta. Režiseri, kostimografi, scenaristi i glumci stvaraju zastrašujuće scene koje vidite na ekranu. Sa druge strane, horor romani omogućavaju čitaocu da koristi sopstvenu maštu da protumači ono što čita. Reči su tu da opišu radnju i atmosferu priče, ali vaš um uzima te opise i stvara sliku koja može biti mnogo strašnija od onoga što vidite na filmu. Budući da vaša mašta poznaje vaše najdublje i najmračnije strahove, ona ima sposobnost da vas prestraši više od jednostavnog prizora na ekranu. Osećate se kao da ste deo priče.

Horor filmovi vas mogu naterati da vrisnete naglas. Plaše vas zloslutnom muzikom i iznenađujućim završecima. Gledate kako se teror odvija na ekranu i posle završne špice bezbrižno iz bioskopa odete kući. Horor romani idu korak dalje uvlačeći vas u priču koju čitate. Sami zamišljate scenario, proživljavate užase zajedno sa likovima koje progone mračne sile. Uvučeni ste u intenzivne emocije koje osećaju likovi u knjizi. Iskustvo traje danima, nedeljama, pa čak i mesecima, po čitav dan ste uronjeni u zastrašujuću priču: na putu za posao ili kod kuće čitajući u krevetu. Dok čitate knjigu, zatvaranje očiju nije opcija. Bez obzira na to koliko je sablasna priča, ma koliko jeziva bila scena, čitaoci ne mogu skrenuti pogled.

Ako volite da se plašite, preporučujem vam ove tri knjige koje su me naterale da se zamislim da li su pisci horora zapravo prikrivene psihopate:

Gnusno - Den Simons

Godina je 1924, a trka do vrha najviše planine na svetu prekinuta je šokantnim nestankom Džordža Malorija i Sendija Irvina na velikim visinama Mont Everesta. Do kraja godine tri planinara – britanski pesnik i veteran iz Prvog svetskog rata, mladi francuski vodič iz Šamonija i mladi američki idealista – koriste svoju priliku da se popnu do vrha. Sredstva im obezbeđuje ožalošćena ledi Bromli, čiji je sin takođe nestao na Mont Everestu 1924. Mladi Bromli mora biti da je mrtav, ali njegova majka odbija da poveruje u to i plaća im da ga pronađu i vrate kući.

Duboko na Tibetu i visoko na Everestu tri planinara, koje spaja majka nestalog mladića, cele noći prati neko... ili nešto. Košmar se pretvara u pitanje života i smrti na 8500 metara nadmorske visine. Ali šta ih to prati? I šta se krije iza nestanaka na Mont Everestu 1924? Dok se probijaju do vrha sveta, tri prijatelja otkrivaju tajnu gnusniju od bilo kakvog mitskog bića.

Slejdova vila - Dejvid Mičel

Dobro pazite na mala crna gvozdena vrata.

Nedaleko od paba u jednoj sasvim običnoj četvrti, na zidu od cigala u uzanom prolazu, ako se sve okolnosti poklope, naći ćete ulaz u Slejdovu vilu. Neki neznanac će vas pozdraviti po imenu i pozvaće vas da uđete. Isprva nećete želeti da je napustite. Kasnije ćete shvatiti da ne možete. Svakih devet godina stanovnici kuće – čudni blizanci, brat i sestra – šalju jedinstvenu pozivnicu nekome ko se oseća drugačije i usamljeno: jednom starmalom dečaku, nedavno razvedenom policajcu, stidljivoj studentkinji. Ali šta se zaista dešava unutar Slejdove kuće? Za one koji to otkriju, već je prekasno...

U ovom majstorski satkanom romanu koji premošćuje skoro četiri decenije, od kraja sedamdesetih do danas, Mičel spaja mnoge žanrove i neodoljivo vodi ka dramatičnoj završnici, dajući originalno i maestralno tumačenje klasične horor teme – priče o ukletoj kući.

Noćni šaptač - Aleks Nort

Ako dobro ne zaključaš vrata, noć će biti puna šapata.

Posle iznenadne smrti supruge, Tom Kenedi veruje da će nov početak pomoći njemu i njegovom malom sinu Džejku da to prebole. Nova kuća, nov grad. Federbank. Grad, međutim, ima mračnu prošlost. Pre dvadeset godina serijski ubica Frenk Karter je oteo i ubio pet dečaka. Postao je poznat kao Šaptač zato što je žrtve mamio tako što im je noću šaputao ispred prozora.

Pre nego što će se Tom i Džejk useliti u novu kuću, jedan dečak je nestao. Njegova otmica podseća na zločine Frenka Kartera, a to budi glasine da je imao saučesnika. Sada detektivi Amanda Bek i Pit Vilis moraju naći dečaka pre nego što bude prekasno, makar to značilo da Pit opet mora da sretne svog starog neprijatelja: Šaptača.

A onda Džejk počinje čudno da se ponaša. Čuje šaputanje na prozoru...

Autor teksta: Dunja Lozuk