Intervju s Fajtom Lindauom o njegovoj knjizi „Voli bez zadrške“: „Ako našem svetu nešto nedostaje, to je svesna ljubav“

Ridiger Dalke je izjavio da voli da sarađuje sa Fajtom Lindauom jer nam on otvara neslućene horizonte u vezi sa najvažnijom temom ljudskog života. Na osnovu svoje burne prošlosti i bogatog iskustva u radu sa parovima i osobama koje imaju potrebu da prodube i bolje razumeju međuljudske odnose, Fajt Lindau opisuje pristupe i vežbe koji omogućavaju da se voli bez zadrške. 
 
 Šta vas je navelo da napišete ovu knjigu koja je tako čudesno prepuna spoznaja?

Moj put koji vodi u srećne i žive ljubavne veze nije bio pravolinijski, već zavojit, a često i bolan. Obeležen mnogim nesporazumima. Nisam olakšavao stvari sebi i svojim bližnjima. U proteklih dvadeset godina koliko istražujem tu temu, kod sebe i svojih klijenata sam, međutim, uvek iznova doživljavao:

- da ipak može i mnogo bolje
- da ljudi zaista mogu da se izmene u pozitivnom smislu

- da je moguće da se obnove čak i veze koje su naizgled potpuno okoštale

- ukratko, da žive veze ne predstavljaju srećnu okolnost, već veštinu i umetnost koju možemo da naučimo.

 
Ovu radosnu vest hteo sam i morao da podelim s drugima. Tokom dvadeset godina nakupilo se veoma mnogo jednostavnih, a istovremeno delotvornih praktičnih pristupa ‒ koje sam sada, u sažetom izdanju, hteo i drugima da poklonim. A duboko u sebi to osećam i kao svoj zadatak. Ako našem svetu nešto nedostaje, to je svesna ljubav.
 
 
Da li je pre svega preterano razvijeni ego ono što ljudima predstavlja veliku prepreku da se zaista s ljubavlju prepuste jedno drugome?

Ne. Nije ego kriv. On naprosto radi ono za šta je evolucijom predviđen. Ako uopšte postoji neki „krivac“, to je neznanje. Naše nepoznavanje samih sebe, kako funkcionišemo, šta nam je potrebno, kako se odvija uspešna komunikacija, sve to egu daje previše samouništavajućeg prostora. Ako mu pristupimo sa svesnošću i humorom, on gubi svoju moć. Moja vizija je da žive veze su kao školski predmet. Kada bismo ih tako shvatili – kao nešto što moramo da savladamo, to bi nas poštedelo mnogo, veoma mnogo muka.
 
Šta vas je navelo da svoje čitaoce podstaknete da vole bez zadrške?

Sviđa mi se taj izraz da vole bez zadrške, da vole radikalno (naslov originala, na nemačkom glasi  Liebe radikal, doslovno - Voli radikalno), sviđa mi se ta reč. Potiče od latinske reči radix, koren. Smatram da mnogi od uobičajenih problema u vezama potiču od površnog pristupa tom suštinskom domenu našeg života. Želeo bih da čitaocima uputim poziv da odu dublje, do korena. Do korena svoje čežnje, ali i svoje sposobnosti da vole.
 
Da li žene i muškarci u podjednakoj meri imaju teškoća da se u potpunosti posvete drugoj osobi i po čemu neko ko stoji sa strane može da prepozna i proceni životnost neke veze?

Ovo prvo pitanje je nezgodno. Znam da u vezama često izgleda kao da je jedan partner više odgovoran za to što ne ide. Ja, međutim, verujem da je ovaj svet soba s ogledalima. I muškarci i žene imaju svoje izazove kada je o toj temi reč. A često onaj svoj deo koji ne volimo projektujemo na partnera. Zalažem se za to da se u potpunosti i u celini usredsredimo na svoje dvorište. Tada ćemo pronaći i odgovarajućeg partnera za igru. Po čemu se prepoznaje veza koja je zaista živa? To je sasvim jednostavno. Ako pomisli na svog partnera ‒ čovek oseća radost. Jer susret s tim čovekom povezuje s iskustvom procvata, nadahnuća, poverenja.
 
U svojoj knjizi ukazujete na put na kome se takoreći kroz ljubav dostiže oslobođenje. Dopalo mi se što dajete brojne primere kako se taj put može ostvariti u praksi. Da li ste to uspešno ostvarenje u praksi proverili na živim ispitanicima?

Da, naravno. U knjigu sam, naravno, uključio samo pristupe za koje sam lično doživeo da pomažu. A u međuvremenu sam radio s više hiljada ljudi ‒ samaca, parova, porodica i timova. Njihove povratne informacije potvrđuju ovaj izbor.


 
Kažete da tajna dobre veze leži u komunikaciji. Kako bi ona trebalo da izgleda?

To je ogromna tema. Predivna tema. Na osnovu svog iskustva bih rekao: devedeset devet odsto svih problema u vezama su problemi komunikacije ‒ unutrašnje, sa sobom samim, i spoljne, s partnerom. Mi to naprosto nismo naučili. Tu leži ogroman potencijal za mir, radost i bliskost. Onome ko hoće da zna šta je tu do detalja potrebno i kako se to može naučiti, predlažem da pročita knjigu. Ovde ću reći ukratko: potrebno je jasno usmerenje, sposobnost da slušamo onog drugog, mnogo strpljenja i dvostruko više humora!
 
Možete li čitaocima da objasnite kako to „saosećanje“ leči, a „sažaljenje“ slabi?

Verujem da svako od nas zna u čemu je razlika. Ako prijatelju ispričamo šta nas muči, a on nas sažaljeva, to više nema mnogo veze s nama. Ta druga osoba koristi našu dramu da bi utonula u svoju. Umesto da mirno gleda kako može da nam pomogne, ona sama tone u glib sopstvenog žaljenja. Nakon takvog razgovora osećamo da smo za našu dramu dobili potvrdu, ali da je se nismo oslobodili. Saosećanje je velika umetnost, a sastoji se u tome da osećamo tuđu patnju i pritom sačuvamo smiren duh. To nije jednostavno, ali ipak se može naučiti. Druga osoba pritom oseća da smo je prihvatili i shvatili, ali iznutra ostajemo usredsređeni i mirni. Tako najbolje možemo da vidimo kakva pomoć je primerena. Ponekad treba samo ćutati i biti prisutan. Ponekad je to savet. A ponekad treba energično reći: „Sad je dosta. Prestani tako da povređuješ sebe!“
 
Kako se najbolje može iskomunicirati ljubav?

Na ovo pitanje ne znam kako da vam odgovorim. Jer ako ljubav postoji, onda je sasvim sigurno jedna od njenih najvažnijih lekcija da „najboljeg“ puta nema. Gledao sam ljude koji su u ljubavi i koji samo zamuckuju, ali poruka ipak stiže. Gledao sam ljude kako sjajno govore o ljubavi, a to me je ostavljalo hladnim.
 
Šta za vas znači „buđenje“ u nekoj ljubavnoj vezi?

Sasvim sigurno ne samo jedan događaj, već proces širenja svesti tokom kog (ako nismo zaspali ili obamrli) možemo da spoznamo da ono što smo juče smatrali za cilj ljubavi, danas za nas predstavlja samo još jednu od etapa na putu. Imam izvestan predosećaj, a on mi govori da nas neka sila kroz evoluciju izvrgava ruglu i da ćemo se naposletku, oslobođeni, i s pomalo posramljenim osmehom, osvrnuti na svoj životni put, jer ćemo spoznati da smo previše često i za previše sitnu nagradu izdavali samog sebe.
 
A koja je suštinska poruka za vaše čitaoce koji su spremni da krenu putem ljubavi?

1. Sledi svoju čežnju. Ona ima smisla.
2. U tvojim vezama je uvek moguće mnogo, mnogo više nego što veruješ.
3. Jesi li spreman da se radi svoje sreće odrekneš toga da si u pravu?
4. Svet tvojih ljubavnih veza je soba s ogledalima. Šta ti ona govori o tebi?
5. Voleti je glagol. U svakom trenutku možeš aktivno i iznova da se odlučiš za njega. Voleti je izbor, koji ti daje tvoje dostojanstvo.
 
Autor: Helga Kenig
Izvor: interviews-mit-autoren.blogspot.rs