Intervju sa Gavinom Menzizom, autorom knjige „Iščezlo carstvo Atlantide“

Bili ste mornar. Da li je to jedan od bitnih razloga zašto ste morali da se uhvatite ukoštac sa misterijom Atlantide? Kako ste se zainteresovali za tu temu?

Da. Prvi put sam se zainteresovao tokom Božića 2008. na Kritu. Moja žena i ja smo posetili staru palatu u Festosu gde nam je vodič rekao da u grobnicama egipatskih faraona postoje murali koji prikazuju Krićane kako predaju poklone faraonima.

Smatra se da je minojska civilizacija poslužila Platonu za mit o Atlantidi. Vaša ideja je da je Atlantida zapravo kolonijalno carstvo Minojaca. Možete li da pojasnite tu ideju?

Obilazio sam muzeje u potrazi za dokazima da su kritski brodovi plovili do Egipta i nazad pre pet hiljada godina i našao sam slike koje prikazuju njihov povratak kući. Kasnije sam otkrio da su stanovnici Krita stvorili komercijalnu imperiju koja se protezala od Indije do Velikih jezera Severne Amerike. Ta velika civilizacija je bila uništena u toku jednog dana i noći. Platonov opis Atlantide i moj opis Minojaca sa Krita su identični.

Kakvi su dokazi koji potvrđuju postojanje ovog pomorskog carstva?

Postoji mnogo posrednih dokaza. Jedan od njih je da narodi sa Velikih jezera u Severnoj Americi i Krićani dele određene haplotipove u DNK čak i danas. Drugi je da je bakar sa Velikih jezera pronađen u olupinama minojskih brodova potopljenih u istočnom Mediteranu.

Kojim su jezikom pričali Atlantiđani? Ima li sličnih jezika danas?

Pisani jezik Minojaca je linearno A pismo. Zapisi na njemu su nađeni svuda gde su se Minojci zatekli: na Kritu, odakle su potekli, Levantu, Velikim jezerima i Indiji, gde su trgovali, i nigde više.

Postoje li potomci Atlantiđana?

Slično kao i sa pismom, potomci postoje svuda gde je njihov DNK čest – na Kritu, u Indiji i na Velikim jezerima.

Šta se može otkriti iz olupina pronađenih u Mediteranu?

Olupine, čija je starost procenjena na približno hiljadu šesto godina pre nove ere, pronađene su u istočnom Mediteranu. U potpalublju su pronađeni slonovača iz Indije, ćilibar sa Baltika, plavo staklo iz Egipta i bakar sa američkih Velikih jezera.

Kotor i Perast su bili poznati pomorski centri. Mornari Petra Velikog su tamo obučavani. Da li vam je ova činjenica poznata?

Da. Ti gradovi su bili vodeći centri za obuku mornara još u srednjem veku. Mornari iz bokokotorskog zaliva su stigli do Amerike pedeset godina pre Kolumba. Naselili su ostrvo Kroatoan kod istočne obale Severne Amerike. Kasnije su mornari iz Crne Gore plovili sa Kolumbom i Magelanom.

Da li ste ikada bili u Crnoj Gori? Kakvi su vam utisci?

Bio sam više puta, između 1962. i 2012, tako da imam pedesetogodišnje iskustvo.

U knjizi „1434: The Year a Magnificent Chinese Fleet Sailed to Italy and Ignited the Renaissance“ tvrdite da je period renesanse započeo pod uticajem Kine. Možete li da pojasnite?

Kineski brodovi su se ukotvili na Hvaru (ovo znamo kroz analizu DNK) na putu ka Veneciji. Sa sobom su doneli mape i naučne rukopise koje je admiral Dženg He poklonio papi u ime kineskog cara.

Zašto je 1421. godina bitna za istoriju Kine i sveta?

Zaključno sa tom godinom Kinezi su otkrili ceo svet i napravili detaljne mape. Te godine car je izgubio kontrolu. Savetnici, mandarini, preuzeli su kontrolu i „zatvorili“ Kinu za posete varvara. Veliki brodovi kineske flote su rastavljeni, mornari penzionisani, i naredba o uništavanju zapisa o velikim putovanjima izdata. Kina je praktično ostala izolovana sledećih šesto godina.

Vaše knjige nas nagone da preispitamo konvencionalnu predstavu istorije. Kako doći do istine o prošlosti? I zašto je istina obično skrivena?

Konvencionalna istorija koju tradicionalni istoričari zastupaju je kolekcija bajki. Kolumbo nije „otkrio“ Ameriku, imao je kineske mape pre nego što je napustio Španiju. Slično tome, Magelan je imao kineske mape sveta. Kopernik je pratio Kineze u postavljanju ispravnog, heliocentričnog modela. Darvin je donekle pogrešio – postojale su brojne civilizacije pre evropske.

Mislite li da je istorija kao nauka evrocentrična?
Izuzetno.

Pišete li novu knjigu?
Pišem knjigu sa kolegom i prijateljem Ijanom Hadsonom. Zove se „Ko je otkrio Ameriku“. Biće objavljena u Americi desetog oktobra, na Kolumbov dan.

Autor: Vujica Ognjenović