Iz prve ruke: Knjige koje otvaraju nove horizonte

Kosovo, jun 1389. Srbi se spremaju za odlučujući boj. Desno krilo ove vojske čine turske trupe s Bajazitom na čelu, bar ono što je ostalo od njih. Na levom krilu su Mađari u teškim oklopima. Hrišćani i muslimani drhte dok se preko Kosova valjaju moćni Lakota Indijanci, koji su pre toga osvojili Konstantinopolj u isto vreme dok su Inke pregazile Egipat i na piramide postavile svoje hramove. Asteci pale i siluju po Francuskoj i Španiji, a Mavri i Portugalci koji nisu pokoreni umiru od strašnih bolesti koje su osvajači sa sobom doneli. Potomci Cezara i Aleksandra Makedonskog se povlače pred stihijom nemilosrdnih boraca s one strane okeana, koji u isti mah gaze po ruševinama Kineskog zida i prodiru sve dublje u Indiju.



Da li je ovakav scenario bio moguć? I ako nije, zašto nije? Zašto je bilo potpuno drugačije i zašto i danas postoje velike razlike?

Novo promišljanje sveta

Džared Dajmond je pre nešto više od četvrt veka postavio ova pitanja i prevrnuo dotadašnje shvatanje istorije naglavačke u knjizi „Puške, mikrobi i čelik“, koja je nezaobilazno štivo za sve one željne da razumeju razvoj čovečanstva i naše civilizacije. On se nije bavio velikim bitkama i vladarima. U ovoj knjizi su obrađene suštinske sile koje nas pokreću, ponekad uzdižu, ali i limitiraju. Za svakoga željnog da shvati svet oko nas nema boljeg štiva.

Iz semena koje je Dajmond posejao Juval Noa Harari je razvio neke ovlaš razrađene ideje, dopunio ih svojim, začinio genijalnošću i vizijom i tako smo dobili knjigu „Sapijens“, još jedan intelektualni dijamant. No na Dajmondovom i Hararijevom tragu je Džejms Suzman napisao knjigu „Rad: Od kamenog doba do robota“, delo koje u centar postavlja ono što zovemo „posao“, ono što nas definiše kao vrstu, upotpunjujući sliku koju nam predstavljaju dve prethodne knjige. Ali ako ste željni da naučite nešto novo i saznate neverovatne činjenice o onome što vas svakodnevno okružuje, ovo je knjiga koja će vam ispuniti očekivanja. Laguna vam nudi ova tri intelektualna bisera, knjige koje svet promišljaju potpuno drugačije od udžbenika koje su vam nametali u školi, a mnogo su bolje napisane, teku i vode vas kao trileri, s tim što smo junaci mi.

Uzgred, da li ste znali da su ljudi hiljadama godina po svoj prilici mnogo manje radili nego mi digitalizovani i naši neposredni industrijalizovani preci? I više su uživali. Mnogo toga što će vam otvoriti oči je u knjizi „Rad: Od kamenog doba do robota“.

Uživajte u knjigama koje vam otvaraju nove horizonte.

Autor: Srđan Krstić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 22