Iz prve ruke: „Na kraju sveta s pingvinima“

U ovoj rubrici obično pišem o knjigama koje nisu romani. Ali svako pravilo ima i svoj izuzetak ili barem neko malo skretanje – recimo do Antarktika. A na Antarktiku caruju pingvini. No dok stignemo do pingvina, ima vremena. Počećemo od Koelja i „Alhemičara“, knjige o putovanju i potrazi za smislom. To je jedna od najprevođenijih i najčitanijih knjiga u istoriji književnosti. Mislim da nema čoveka koji zna da čita a da bar nije čuo za nju ako je nije i pročitao. Opet, malo ko zna da je prvo izdanje odštampano u tiražu od 500 primeraka i jedva je rasprodato. A onda se desilo čudo.

Mi smo prvu knjigu Hejzel Prajor „Harfa za Eli“ objavili pre nešto više od tri godine. To je simpatična ljubavna priča gde je osim dvoje stidljivih i sve više zaljubljenih – on pravi harfe, a ona nosi čarape boje višnje – jedan od glavnih protagonista i fazan. Da, simpatični klonuli fazan u zavojima. Živo biće, pokretač radnje, spona između boje višnje i zvuka harfi. Topla priča o živim bićima na planeti Zemlji.

Pošto je prva lepo prošla kod publike, rešili smo da izdamo i drugu knjigu iste autorke „Na kraju sveta s pingvinima“. Kritike su bile solidne, prvi utisci čitalaca takođe. Međutim, kada je na red došlo pisanje korice za knjigu, opet je na delu to književno čudo. Na Amazonu knjiga ima preko 20.000 komentara, a na Gudridsu će dok ovo čitate preći 30.000. Poređenja radi, mnogi veliki svetski bestseleri proteklih godina nisu ni blizu polovine ovih cifara koje nepogrešivo govore o potrebi čitalaca da nešto kažu o knjizi koja je ostavila duboki utisak na njih.

Ovde imamo jednu prilično namćorastu Veroniku Makridi, englesku baku od osamdeset i kusur, koja pod stare dane reši da svoj smisao života nađe malo južnije od britanskih ostrva – na Antarktiku. Tu je i unuk (za kojeg baka doskora nije znala i s kojim nije bila oduševljena kad ga je upoznala) koji popravlja bicikle. A na Antarktiku je i simpatična naučnica zaluđena biologijom. I naravno – pingvini. Smešni, gegajući, obučeni u frakove od perja. Topla bića koja ovu knjigu čine posebnom.

Baka je pravi ženski Uve (ili Oto po holivudski), unuk i naučnica su smotani, a pingvini su ono što jesu – pingvini, ugrožena vrsta kao i tolike druge čiji smo opstanak ugrozili. E sad, kako je i zašto od krajnjeg, ledenog juga, namćor-bakice, slatkih pingvina i dvoje blago zaljubljenih nastalo književno čudo i zašto tolike hiljade ljudi reaguju na toplinu koja greje čak i na Južnom polu, treba da otkrijete sami. Ma koliko ponekad gubili veru u književnost i nove naslove, samim tim što je preživela i napad digitalnih medija, za razliku od svega drugog, knjiga je bila i ostala čudo. Pogotovo kad je ovako dobra. Krenite zato s pingvinima na kraju sveta u literarnu zemlju čuda. Nećete se pokajati.

Autor: Srđan Krstić, urednik
Izvor: časopis Bukmarker, br. 28