Jedini čitalački cilj ove godine mi je da se zabavim

Krajem 2018. godine zadao sam sebi naizgled nemogući cilj: da pročitam sto knjiga u 2019.



Dugo godina unazad mi je prosek bio oko 30 knjiga godišnje. Pa sam poželeo da popravim tu cifru. Stoga sam 2017. prvi put u životu postavio sebi cilj na sajtu Goodreads. Te godine sam iznenadio sam sebe jer sam pročitao 45, a cilj mi je bio 40 knjiga. Sledeće godine sam bio još bolji: 70 knjiga od ciljanih 50. Tako sam odlučio da 2019. doteram svoj cilj do krajnjih granica.

Nikada nisam mislio da ću uspeti da pročitam 100 knjiga za godinu dana. Ali uspeo sam, jedva. Štaviše, uspeo sam da pročitam i jednu knjigu više.

Pročitao sam 101 knjigu 2019. godine, ali to nije bilo lako. Zapravo, kada se osvrnem na to, veći deo godine mi je bio prilično stresan. Konstantno sam se „nadigravao“ sa ciljem, strateški birajući knjige koje sam znao da ću brzo da pročitam. Nije da sam čitao samo knjige koje nisam želeo, ali su postojale neke koje sam želeo da pročitam, a namerno nisam. Izbegavao sam obimnije knjige ili neke koje su mi delovale zanimljivo, jer sam neprestano mislio o postizanju svog cilja.

Međutim, pročitao sam „Braću Karamazove“, to je, ipak, nešto.

Nemojte me shvatiti pogrešno, izuzetno sam ponosan na svoje dostignuće i potpuno mi je jasno zašto ljudi sebi postavljaju ciljeve. Eto mog primera: količinu pročitanih knjiga sam više nego utrostručio za samo tri godine. Nikada to ne bih uradio da nisam sebi zacrtao cilj.

Ali sam isto tako shvatio da je, bar što se mene tiče, čitanje delom prestalo da bude zabavno zbog cilja. Ne bi trebalo da osećam napetost zbog svakodnevnog broja pročitanih strana. Ne bi trebalo da biram knjige koje su pogodne za moj cilj, trebalo bi da ih biram na osnovu onoga što želim da čitam.

Zato sam ove godine sebi zacrtao drugačiji cilj: da se zabavljam čitajući. I to je sve. Pauzirao sam sa postavljanjem ciljeva, i već sam manje napet i više uživam u čitanju. Mogu da čitam knjigu svojim tempom. Mogu da ne čitam, ukoliko to ne želim, na putu do posla ili na pauzi za ručak. Mogu da slušam neki podkast umesto audio knjige ako mi tako dođe. To čak znači da mogu da ne dovršim knjigu ukoliko mi se ne svidi.

Još ima te poznate tenzije, naročito kada se osvrnem na sve knjige koje želim da pročitam. Ali pretpostavljam da je potrebno neko vreme da bi to iščilelo. Ne osuđujem ljude koji sebi postavljaju čitalačke ciljeve – divim im se. Ko zna? Možda ću se oprobati sa novim ciljem jednog dana.

Ali trenutno se radujem opuštenom i zabavnom čitanju.

Autor: Met Grant
Izvor: bookriot.com
Prevod: Đorđe Radusin