Kada realnost knjige ne dostigne očekivanja

Prošle godine smo moja prijateljica i ja doživele jedno od naših (prilično retkih) neslaganja u vezi sa knjigom.



Bila je to knjiga koju smo bukvalno jedva čekale da pročitamo cele godine, završetak trilogije koji je zaokupirao naše umove mesecima. Znate vrstu knjige o kojoj pričamo – ona koja vam unosi bezimenu uznemirenost kad god pomislite na nju, koja vas tera da zamišljate scenarija u vašoj glavi o tome šta će doneti finalna priča (ponovni sastanak koji će vas ostaviti bez daha, neverovatni trijumf) u nasumičnim trenucima, koja budi u vama onu napetost koja može da izbledi s vremena na vreme ali nikada potpuno ne nestaje sve dok dugoočekivana knjiga ne bude u vašim rukama. Bila je to jedna od tih knjiga.

Zato kada je došao taj dan, končano, dan kada je knjiga izašla, mi smo prirodno skakale od uzbuđenja. Konačno ćemo ovde i sada znati šta će se desiti sa likovima koje smo voleli! Ja sam je, naravno, skinula na svoj Kindle u 00:01 na dan izlaska i prikladno se smestila za veče grozničavog okretanja stranica. Izašla sam iz moje čaure ćebadi u čitalačkom ćošku nekoliko sati kasnije, ošamućena, oduševljena i potpuno zadovoljno mamurna od knjige. Skoro u svemu je ispunila očekivanja.

Moja prijateljica je, međutim, imala drugačije iskustvo. I ona ju je počela, sa nedvosmislenom obožavateljskom žudnjom, ali kako je knjiga napredovala njeno uzbuđenje je bledelo. Uhvatila je sebe kako ostavlja knjigu i ide na pauzu – koja joj i nije bila neophodna. Njeno okretanje strana je usporavalo. Uzdahnula bi, odsutno bi vrckala, ponekad čak i prevrtala očima. Na kraju je ostala zbunjena, iznervirana i suštinski razočarana.

Zamislite onda našu zapanjenost kada smo konačno imale priliku da pričamo o dugoočekivanom finalu! Na jednoj strani, bila sam ja, presrećna i trijumfalna, puna gorko-slatkog zadovoljstva krajem koji mi je dao sve što sam želela. Na drugoj strani, bila je moja prijateljica, čija su osećanja bila sušta suprotnost. Razgovor koji smo vodile tog dana, kao i brojni drugi između osoba koje na stvari gledaju drugačije, bio je prosvetljujući.

Ne brinite, ta osoba i ja smo i dalje velike prijateljice. Trebalo bi mnogo više od neslaganja u vezi knjige za to prijateljstvo da se okonča! Ali me je nateralo da razmislim šta se desi kada se razočaramo u knjigu. Na kraju krajeva, dešavalo se to svima, zar ne? Sećam se koliko je ljudi reagovalo isto kao moja prijateljica kada su izašale „Relikvije smrti“ i na neki način to je teško palo – onima mojih ili blizu mojih godina, bio je to praktično ceo život iščekivanja, želje i nadanja koji je kulminirao u razočaranju. Neki su čak odlučili da nikad više ne pročitaju ceo serijal i odrekli su se svojih primeraka za sva vremena.

Kad razmislim o tome, sigurno je bilo trenutaka kada knjige nisu ispunile moja očekivanja. Bilo je autora čije sam prethodne knjige volela, ali čiji novi naslovi deluju plitko. Bilo je serijala gde sam samo prelistala poslednju knjigu i shvatila da se sve završilo u prethodnoj. Retko kad sam, međutim, odustajala od pisca i serijala za sva vremena. Ideja ili narativ moraju biti ekstremno i uvredljivo loši da bi me naterali da isteram autora sa svojih polica. Tipično, ako je knjiga iz serijala, samo ću je preskočiti u jednom od mojih čestih ponovnih čitanja. Ako je nezavisna ili iz nekog drugog žanra a pisao je autor koga volim, prosto ću je izbegavati i nastaviti dalje.

Šta vi radite kada knjiga koju ste čekali mesecima, ponekad i godinama, ne ispuni vaša očekivanja? Da li odustanete od knjiga ili autora za sva vremena? Da li čitate samo serijale ili autore za koje smatrate da zaslužuju vašu pažnju?
 
Autor: Šarnaja Šarma
Izvor: bookriot.com