Kako se ophodite prema knjigama?

Da li čuvate svoje omiljene knjige besprekornim ili ih volite do smrti? Knjige koje ja volim možete prepoznati po tome koliko su pohabane!

Kako se ophodite prema svojim knjigama? Pitam zato što se prema svojim ophodim užasno. Volim ih jako, tako jako, ali ne pazim na njih ni najmanje. Da samo možete da vidite moj primerak „Nos-4R2“ Džoa Hila.

Nije baš u najboljem stanju... Ovo je roman koji sam pročitala u jednom dahu, koji sam obožavala i koji me je potpuno, i na briljantan način, užasavao (radi se o čoveku koji kidnapuje decu u svom zlokobnom automobilu i vodi ih u najjeziviju od najjezivijih verzija čudesne božićne zemlje, gde je „svako jutro badnje jutro i biti nesrećan je protivzakonito“). Međutim, bila sam primorana da je pocepam napola, delom zato što sam želala da je podelim sa nekim dok sam bila na odmoru, delom jer je malko teška za nošenje. Još uvek je nisam ponovo spojila.

Četiri, veoma voljena, romana koje sam čitala iznova, do besvesti, od sledećih su autora: Robina Hoba, Elizabet Gudž, Suzan Kuper i, naravno, „Čarobnjaka“ Džona Faulsa.

Njihovo pohabano stanje sa izuvijanim „ušima“ svedoči o mojoj ljubavi prema njima. Stranice iz mog primerka „Odgovarajućeg momka“ otpadaju sa poleđine knjige; moje dete je pojelo zaključak romana „Guja“ Džejn Gaskel, jer sam ga ostavila na podu kupatila.

Takođe, bolje da ne vidite u kakvom su stravičnom stanju moja dva dragocena primerka romana Meri Stjuart (nek počivaju u miru). Čitala sam ih u previše navrata, kada mi je očajnički trebalo nešto utešno za čitanje, i sada ceo sadržaj ispada.

Moj suprug prezire način na koji se ophodim prema svojim knjigama, činjenicu da „lomim“ riknu knjige, odvajam stranice, čitam u kupatilu i ostavljam ih naokolo otvorene. Meni, međutim, ni najmanje ne smeta jadno stanje moje zbirke knjiga; i pored svega, još uvek su čitljive, čak i one u najgorem stanju, koje sam verovatno bezbroj puta lepila, što pokazuje da sam ih čitala i volela – u mojoj kući knjige nisu za ukras.

A kakvi ste vi? Jeste li užasnuti mojim odsustvom poštovanja ili ste i sami takvi? Inače, posedujem i Kindle, koji volim i koji čuva moju digitalnu kolekciju urednom i čistom, bez pohabanosti, ali, barem za mene, ne postoji ništa kao požuteli, pun fleka od vode, topli osećaj starog broširanog primerka koji sam čitala nebrojeno puta. Habanje, po mom mišljenju, samo poboljšava užitak.

Autor: Alison Flod
Izvor: theguardian.com
Prevod: Marko Petrović