Kako su slavni pisci ispijali svoju kafu

Reputacija kafe se tokom godina značajno menjala. Doživljavali su je kao podsticaj na revoluciju, „gorivo“ za radničku klasu a od nedavno i kao pozerski statusni simbol. Međutim, pored svih tih stavova prema kafi, po jednoj stvari je ovo piće oduvek bilo poznato, a to je da pokreće čoveka i drži ga budnim. Verovatno nijedna grupa ljudi nije toliko poznata po ispijanju šoljice za šoljicom koliko pisci. Bilo da dan provode piskarajući po kući ili ulogorovani u kafeu, predstava pisca uvek uključuje i čvrsto stegnutu šolju kafe. Kafa vas naravno ne može učiniti boljim piscem, ali ako koristite ovaj napitak da vam pomogne prilikom ispunjavanja stranica, onda ste u dobrom društvu.
 
Ni dobrih stvari ne valja previše
 
Jedan od najslavnijih i kafi najodanijih fanatika svih vremena, bio je Onore de Balzak. Legendarni francuski pisac iz 19. veka je jednom napisao esej pod nazivom „Zadovoljstva i muke zbog kafe“. Dok su zadovoljstva kafe verovatno poznata svima, muke možda ne dolaze od samog pića već od Balzakove opsesije njim. Esej započinje rečima: „Kafa je velika snaga u mom životu. Moje proučavanje njenog učinka bilo je epskih razmera“. Epsko je možda jedini način da se opiše navodna piščeva navika da ispija 50 šolja kafe dnevno.
 
Za tu tvrdnju nije pronađen nijedan čvrst dokaz ali smatra se verovatnom. Balzak je bio poznat po neprestanom ispijanju kafe dok piše a pisao je gotovo čitavog dana. U eseju „Zadovoljstva i muke zbog kafe“, pisac je napisao da je popio toliko napitka da se unervozio i bio obliven znojem. Ovi ne baš naročito poželjni simptomi možda su posledica još jedne njegove navodne navike da jede samlevenu kafu, preskačući tako korak u kome se ona kuva s vodom.


 
Otac nacije
 
Balzak možda i nije neki uzor, ali jedan od zaluđenika kafom je poznat po svojoj mudrosti i razumnim savetima.
 
„Među brojnim poslasticama na stolu… kafu bi trebalo smatrati najvrednijom. Izaziva veselost bez trovanja a prijatan uzlet duha koji proizvodi… nikad nije praćen tugom, malaksalošću ili debilizmom“, rekao je Bendžamin Frenklin.
 
Frenklin je u svojim memoarima pisao o vremenu koje je proveo u londonskim kafedžinicama, sedeći sa prijateljima ili jednostavno slušajući tuđe razgovore.
 
Šećerna groznica
 
Jedan drugi istaknuti intelektualac, Seren Kjerkegor, izbegavao je Balzakovu naviku ispijanja kafe u količini koja izaziva preskakanje srca, ali njegovo omiljeno pripremanje ovog napitka bilo je možda podjednako nezdravo. Filozof je izgleda uživao u ogromnim količinama šećera barem isto toliko koliko i u kafi. Prema njegovom biografu, Kjerkegor je trpao šećer u šolju sve dok iz nje ne bi provirilo belo brdašce. Onda bi taj šećer razblažio vrućom kafom i tu kofeinom krcatu smešu ispio.
 
Odmeren pristup
 
Ako od velikana tražite nadahnuće za sopstveni način ispijanja kafe, onda Betovena treba uzeti u obzir. Poznati kompozitor se prema kafi ponašao sa poštovanjem koje zaslužuje, mereći tačno 60 zrnaca svakog jutra pre nego što bi ih stavio u svoju prvu šolju. Zadovoljstvo rituala samog pravljenja napitka može naviku pretvoriti u neku vrstu meditacije.

Izvor: mrcoffee.com
Prevod: Vladimir Martinović