Karin Sloter intervjuiše Saru Bledel

Karin Sloter je američka autorka međunarodnih bestselera među kojima je i čuveni serijal o Vilu Trentu. Sara Bledel je jedna od danskih autorki čiji su romani među najprodavanijim, poznata po serijalu o istražiteljki Luiz Rik, koji je odlično prihvaćen i kod publike i kod kritike.

U ovom intervjuu čuvena američka autorka razgovara sa danskom „kraljicom krimića“.



Karin Sloter: Jedna od mnogih stvari u kojima si sjajna je stvaranje uverljivih likova. Znam da poput mene često zamišljaš da je reč o stvarnim ljudima. Da možeš da odeš na piće sa nekim od njih, a da nije Luiz, ko bi to bio?

Sara Bladel: Definitivno bih otišla na piće sa Eikom Nordstromom koga prvi put srećemo u „Zaboravljenim devojčicama“, ali nisam sigurna da bih uspela da ga pratim. Sreli bismo se u njegovom omiljenom baru u kome niko ne postavlja pitanja i ako želite da vas niko ne uznemirava, tako će i biti. Volela bih da popijem par pića sa njim. Mislim da ne bismo mnogo razgovarali i verovatno to sve ne bi bilo zabavno, ali bih volela da mu pokažem da može da računa na mene i da sam, kao prijatelj, tu za njega ako mu zatrebam.

Očigledno je da voliš da pišeš krimiće, ali tu su i TV serije, zar ne? „The Killing“ je bio veliki hit u Americi i Velikoj Britaniji, a obožavaoci žele da znaju koju bi još dansku seriju (poput „Mosta“) trebalo da pogledaju?

Savetovala bih im da se vrate malo unazad i pogledaju seriju „Pauk“ iz 2000. godine, a s obzirom na to da se radnja odvija 1949. godine u posleratnom Kopenhagenu, ne smeta to što je serija malo starija. Reč je o mini seriji koja ima fantastičnu atmosferu i neverovatne glumce.

„Prvi odred“ (2000-2003) je postala nekako evergrin – svake dve godine iznova puštaju ovu fenomenalnu seriju sa Madsom Mikelsenom iz perioda pre nego što je postao svetski poznat. Radnja se odvija u različitim delovima Danske, veoma je realistična i poprilično jeziva.

A tu je i „Orao“ (2004-2006) koja je otvorila novi način stvaranja kriminalističkih serija u Danskoj. Odvija se u skandinavskim zemljama i u njoj su jako, jako dobri glumci.

Trenutni trend u pisanju je stvaranje nedopadljivih likova čak i ako čitaocima bivaju toliko odvratni da odustaju od knjiga. Luiz je, naprotiv, veoma dopadljiva – da li je to bila svesna odluka?

Rekla bih da nije, ali bi to možda moglo da zvuči površno. Ali zaista nije reč o svesnom izboru. Luiz poseduje moje najbolje i najgore osobine i kada se zađe u njenu suštinu, ona je veoma ljudska i obična, ali se bavi izuzetno neobičnim poslom.

Uvek je zabavno stvarati negativce jer rade grozne stvari – možda i zato što čine ono što bismo mi voleli (na primer, svi želimo da ubijemo radnika na aerodromu zaduženog za prtljag, zar ne?). Kada bi mogla da budeš jedan od svojih zlikovaca, koga bi izabrala i šta bi radila?

Teško pitanje... Zaista se ne identifikujem ni sa jednim od svojih zlikovaca tako da ne bih želala da budem nijedan od njih. Mnoge mogu da razumem u smislu da mogu da se stavim na njihovom mesto – to moram da radim kako bih mogla da ih učinim uverljivim. Ali ne, mislim da ne bih bila niko od njih.

Da li prvo osmisliš zločin pa biraš mesto na kom se dešava ili prvo odabereš lokaciju?

Uvek znam gde se zločin odigrao tako da prvo osmislim lokaciju, a zatim zločin. Živela sam na svim tim mestima koja opisujem u romanima: prirodno mi je da biram ta mesta jer ih poznajem toliko dobro.

Šta čitaš sada?

Trenutno sam na odmoru pa imam više vremena za sebe. Odavno želim da pročitam „Iščezlu“ Džilijen Flin, tako da to je sledeće. A tu je i gomila literature koju moram da pročitam zbog istraživanja. Obožavam da istražujem.

Za kraj nam reci šta sledeće da očekujemo kada je Luiz u pitanju?

Iskreno mislim da je Luiz prošla kroz previše izazova i da je vreme da joj se nešto lepo desi u privatnom životu. To je sve što mogu da vam kažem na tu temu!


Izvor: thecrimevault.com
Prevod: Dragan Matković
Foto: © Petervb1 / CC BY-SA 4.0 / Wikimedia Commons