Kengo Hanazava: Svaki čovek utiče na sudbinu sveta

Kako je postao mangaka i u kojoj meri je svoje strahove pretočio u delo, ko je uticao na njegovo stvaralaštvo, ali i kakav je život čoveka u savremenom Japanu – saznali smo od Kenga Hanazave, autora manga serijala Ja sam heroj.



Manga serijal Ja sam heroj kroz 22 tankobona vodi nas u bitku protiv pošasti koja preti čitavom čovečanstvu! Glavni protagonista je Hideo Suzuki koji radi kao potplaćeni pomoćnik mangake, ima problema sa samopouzdanjem i halucinacijama. Oseća se kao sporedni lik u sopstvenoj životnoj priči. Međutim, život će mu se uskoro drastično promeniti, jer niz misterioznih incidenata i smrti širiće se celim Japanom. Svet koji poznaje potpuno će nestati.

Imali smo priliku da razgovaramo sa Kengom Hanazavom, autorom ovog serijala.

Kako se Hideo Suzuki transformiše iz nesigurnog pomoćnog crtača u heroja? Da li je svako rođen da bude heroj koji može uticati na svoju i sudbinu sveta?

Mislim da se pitanje da li Hideo Suzuki može da postane heroj najbolje može razumeti kroz postojanje drugih likova. U priči se čovečanstvo značajno smanjilo i nema mnogo drugih sa kojima bi mogao da se poredi, pa ni sam Hideo ne zna da li može da postane heroj. Svaki pojedinačni čovek utiče na sudbinu sveta, baš kao efekat leptira. Postoje različiti načini na koji neko utiče na svet i verujem da svako ima neki svoj udeo. Međutim, da li to nekoga čini herojem ili zlikovcem – ostaje nepoznato.

Koliko je popularna kultura uticala na nastanak mange Ja sam heroj? Postoji li konkretan film ili serija koji su posebno inspirisali nastanak pomenute mange?

Najviše bih istakao uticaj filmova „28 dana kasnije“, „Svitanje mrtvih“ i „Ja sam legenda“.

Šta povezuje Vaše prethodne mange Ressentiment, Boys on the Run, I Am a Hero i Under Ninja? Boys on the Run i Ja sam heroj su doživele i ekranizaciju. Da li ste učestvovali u pisanju scenarija za film? Kakav je osećaj kada Vaši radovi dobiju novi život u drugim medijima?

Nisam učestvovao u pisanju scenarija, mada jesam dao predloge za nekoliko ispravki. U Japanu postoji određeni trend da manga autori (originalni autori) ne vole aktivno da učestvuju u ovakvim projektima. Ali moje mišljenje u poslednje vreme je da su metode ekranizacije i stvaranja mange drugačije, te smatram da je dobro napraviti neke zanimljive izmene.

Na koji se način socijalne i kulturne teme Japana reflektuju u mangi Ja sam heroj? Ume li ljudski rod da predvidi opasnost ili smo osuđeni na to da se s njom suočavamo kada nam se dogodi? Da li su opasnosti ponekad dobre po ljudski rod, jer smo tada ujedinjeni u njenom otklanjanju?

Kada sam crtao mangu o zombijima, nameravao sam da snažno odrazim japansku kulturu i društvo. Japanci su generalno pod velikim pritiskom da se prilagode društvu, pa na primer, čak i ako je opasnost blizu, ako većina ostaje, i oni će ostati. U mangi sam prikazao ovu japansku karakteristiku da daju prioritet većini, a ne sopstvenom rezonovanju. Umemo li da predvidimo opasnost, pa, naravno, možemo, ali to da li će to krenuti dobrim pravcem, već je drugo pitanje. Čini mi se da se povećava broj verskih i političkih pitanja za koja ne možemo naći jednostavan odgovor, koja produbljuju jaz podela.



Kako bi odagnao strah, Hideo-kun pravi magični krug sastavljen od mangi, udžbenika i albuma iz osnovne škole. Kojim biste se mangama uvek mogli okružiti i čitati ih u svim prilikama? Koja su dela obeležila Vašu mladost i uticala na Vaše stvaralaštvo?

Istinita je priča da sam pravio magični krug od školskih udžbenika. Bio sam izuzetno plašljiv i imam živu maštu, pa bih zamišljao strašne stvari, iako se toliko plašim, pa bih se onda još više uplašio, i tako ukrug. Kada sam rekao ovo svom uredniku, predložio je da iskoristimo to za mangu i tako je nastalo sve dalje. Bilo je mnogo dela koja su uticala na mene, kao što su Be Free, Maison Ikkoku, Hihg School! Kimengumi, Akira... Uglavnom su najveći uticaj imale seinen mange.

Stvaraoci se nekad mogu setiti tačnog mesta gde su bili kad im je zamisao za poznate knjige došla na um. Sećate li se gde ste Vi bili kada se pojavio Hideo-kun?

Ne mogu da se setim tačnog mesta. Često mi se dešava da dobijem nekakav nagoveštaj kada šetam ili razgovaram sa nekim, u momentima koji nemaju veze sa procesom rada. U Japanu ljudi često govore da ideje dolaze sa nebesa, ali ja ne mislim da je tako. Ideje su smeštene u fiokama mojih sećanja i iskustava, konverzacija sa drugima i svakodnevnih aktivnosti, a onda se te fioke otvore i ideje se spoje.

Kako ste postali mangaka?

U suštini, manga časopisi redovno održavaju takmičenja za manga rukopise. Prijavite se i možete da osvojite nagradu. Nakon toga zajedno sa urednikom radite na nekoliko kratkih mangi kako biste se usavršili i mogli da počnete da crtate serijal. To je bio tok događaja i za mene.

Čega ste se plašili kao dete? Koliko su Vaši strahovi utkani u mangu? Da li su oni pomogli u stvaranju mange Ja sam heroj?

Kao što sam rekao u jednom od prethodnih pitanja, bio sam vrlo plašljiv i imao sam živu maštu. Na primer, kada bih prao kosu u kupatilu i zatvorio oči, zamislio bih kako neko stoji pored mene i uplašio bih se. Iako je ovo bilo korisno za moje stvaralaštvo, izuzetno me je umaralo.

Radili ste kao asistent kod manga autora kao što su Uoto Osamu i Jamamoto Hideo. U čemu se razlikuju njihovi stilovi? Šta ste od njih naučili?

Autori kojima sam bio asistent naučili su me mnogo toga, kako da stvaram mange i kako da učim nove asistente. Rad na mangi sastoji se od malog tima, ali prisustvo asistenata je vrlo važno. Naučio sam da je neophodno stvoriti radno mesto u kom se svi razumeju.

Koliko se život u Japanu promenio u poslednjih 20–30 godina? S kojim se izazovima susreće savremeni Japanac?

Otkad je 90-ih godina došlo do kolapsa japanske „mehur ekonomije“, Japan je bio u dugotrajnoj recesiji. Sada se nejednakost širi i povećava se broj ljudi sa ekstremnim političkim stavovima, a čini se i da se podela produbljuje. Strahujem da će se ova situacija nastaviti i u budućnosti.

Šta za Vas predstavlja činjenica da se Vaše mange štampaju i u Srbiji, da interesovanje za ono što radite postoji i tako daleko od Japana? Zašto ljudi vole Hideo-kuna? Šta su čitaoci pronašli zajedničko sa njim?

Ovo delo sam stvorio misleći da će se s njim najviše poistovetiti Japanci, ali na veliku sreću, objavljeno je i u mnogim drugim zemljama. Protagonista Hideo živi sa osećajem inferiornosti. Bilo mi je čudno što su ove emocije prihvatili i čitaoci van Japana. Veoma me zanima da li ovu mangu čitaju sa empatijom ili averzijom, i šta još osećaju dok je čitaju.
 
Autor: Siniša Bošković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 51