Knjige protiv korone: Dušan Nedeljković čitaocima preporučuje štivo za mart 2020.

Prema rečima novinara i književnika Dušana Duleta Nedeljkovića, ovo su knjige koje mogu da posluže kao „socijalna pomagala“ u doba izolacije. On dodaje i da je „laka literatura za laka vremena“.



„Besnilo“ – Borislav Pekić

Nemam ništa pametno da kažem o ovom romanu osim da mi se digla kosa na glavi kada sam u celoj ovoj situaciji pomislio na Pekićevo „Besnilo“, a onda sam ga za vikend ponovo iščitao. U ovoj univerzalnoj metafori, čije književne srodnike možemo prepoznati u Kamijevoj „Kugi“ ili Saramagovom „Slepilu“, zaraženi ljudi vode rat ne samo sa zlokobnim psećim virusom, nego i sa besnilom u sebi i besnilom svoje okoline, razotkrivajući tako zastrašujuću istinu o ljudskoj prirodi: nije nam potreban virus da bi ludilo koje s rođenjem nosimo iskazalo sve svoje vidove i probilo tanku opnu obzira i samopoštovanja. Pekiću naklon do poda.

„Mašina za pravljenje Španaca", Valter Ugo Mai

Odnedavno udovac, glavni lik, berberin Antonio Žorž da Silva, pošto ga ćerka smešta u starački dom, otpočinje mudar i fascinantan narativ o sudbini Portugalaca i ožiljcima njihove nedavne prošlosti, o smrti i starosti, o diktaturi i demokratiji, učeći nas kako da prepoznamo svoje slabosti i promašaje, kako da oživimo veru u život i smognemo snagu da svoje telo u najtežim trenucima, među koje spadaju i starost i usamljenost, prilagodimo okolnostima kako naša duša ne bi patila. Portugalska „Knjiga o Milutinu“. Dovoljno za toplu preporuku. A otkrićete i da li se recept za diktaturu krije u rečenici: „Neznanje nas drži u pokornosti. A ta pokornost potiče iz neznanja i to je najlakši put do sreće".

„Koliko god obećavala da ćeš da kuvaš i plaćaš stanarinu popušila si jer se Bil Bejli više ne vraća kući“, Edgardo Vega Junke

Naslov duži od rečenice koju je, nažalost, pročitalo ispod pola svetske populacije, ukazuje na neobičnost. Ovo je naprosto monumentalan roman. Papazjanija multikulturalnosti Amerike i XX  i XXI veka. Divlji, nedisciplinovan, džezerski roman koji nije prihvatljiv kao takav prosečnom čitaocu, donosi nam spektakularnu istoriju jednog posebnog vremena, kada se prelamalo po boji kože, ne po talentu, kada se ginulo za otadžbinu daleko od nje, kada su strahovi ubijani drogama, a deca pravljena mamurna kao molitva za oprost, kada su gradovi bili prljavi a duše čiste, kada su klase prevaziđene. Roman koji iziskuje da zapisujemo pojedine rečenice iz njega, koje nam mogu poslužiti kao motivacione poruke ali i kao slogani na protestima protiv vladajućih oligarha.

„Američki psiho“, Bret Iston Elis

„Američki psiho“ je, mirne duše to mogu da kažem, proglas slobode. Udžbenik koji nam pokazuje koliko je svet duboko zaglibljen, i da čovek koga autor iz zezanja apostrofira kao glavnog baju danas vlada Amerikom i ima punu kontrolu nad našim životima. Ma koliko pravdoljubivi bili čitaoci ovog remek-dela, Elis nas naprosto tera da se radujemo što je glavni junak preživeo svoja zlodela, pošto je on, čini mi se, jedini koji može da spase svet. Ovaj roman MORA svako normalan da pročita. Da vide svi koliko nenormalnih ima oko nas. Bolji roman od ovog skoro da ne postoji.

„Ponedeljak“ – Dule Nedeljković

Kada sam razmišljao šta još da vam ponudim, setio sam se sebe. Nema ovde ni zrna arogancije, mene je ovaj tekst mnogo puta izlečio. Ovo je napomena Vlajse Arsenijevića:

„Roman 'Ponedeljak' Duleta Nedeljkovića (AKA Dule Glavonja) – najkraće rečeno – oduzima dah… Za mnoge je to bio samo još jedan uobičajen beogradski ponedeljak. Međutim, za junaka romana 'Ponedeljak' (koji sav svoj novac već predugo 'troši isključivo na droge, alkohol i poneku knjigu' i spreman je, iako to još uvek ni sam ne zna, za veliku promenu) u okvir tog ni po čemu izuzetnog dana smestilo se čitavo furiozno finale njegovog četrdesetogodišnjeg životnog maratona. Fragmentaran, brbljiv, povremeno haotičan do samih granica neizdržljivosti, lud, bizaran i nadasve politički nekorektan, ali u jednakoj meri inteligentan, elokventan, analitičan, zabavan i šarmantan, roman 'Ponedeljak' Duleta Nedeljkovića predstavlja vernu sliku haosa kakav, pod određenim okolnostima, može da zavlada u mozgu jednog četrdesetogodišnjeg večnog mladića.

Mogao bi se, dakle, lako čitati tek kao još jedan neurotični grejverski solilokvij i ništa više od toga ali – to bi ipak bilo samo varka. Jer, 'Ponedeljak' je zapravo velika priča - priča o potrazi za ljubavlju, priča o tome kako iznenadnim obrtom sudbine jedan gotovo ispušten život naglo i neopozivo dobija na smislu. Ispisan sigurnom rukom, vispreno, inteligentno i duhovito pre svega, roman 'Ponedeljak' Duleta Nedeljkovića literarni je prvenac koji više nego uspešno nastavlja i dopunjuje nezvaničnu i možda nikad zapisanu, ali zato ništa manje uzbudljivu, svetsku tradiciju furiozno brzih, hiperdinamičnih rollercoaster romana. “

Ostaje vam samo da uživate u vožnji.


Izvor: Telegraf