VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoPodkastNagradeKalendar
Filteri
Ksiloteci: Čudnovate drvene knjige u kojima se nalaze uzorci raznih biljaka
01.06.2021.
Ksilotek (od grčke reči ksilon što znači drvo i reči teke, što znači mesto za čuvanje) jeste predmet čija je kutija za čuvanje jednako važna kao i ono što se nalazi u njoj. Ovaj termin se obično koristi za knjige koje su napravljenje od drveta i u kojima se nalaze uzorci drveta. Ksiloteci su počeli da se pojavljuju u 17. veku, u kabinetima kurioziteta. Broj ksiloteka se kasnije povećavao, pa su jednu kolekciju mogle da čine na stotine svezaka, koje sad izučavaju ljudi koji se bave šumarstvom, botanikom, forenzikom, restauracijom umetnina itd.
Ksiloteci su naročito bili popularni u Nemačkoj, krajem 18. i početkom 19. veka. Ti ksiloteci bili su napravljeni od određene vrste drveta, hrbat knjige bio je ukrašen odgovarajućom korom drveta, kao i mahovinom i lišajevima. Unutra se nalazilo suvo lišće, seme, korenje i grane, a u posebnoj pregradi nalazio se ručno napisan opis određene biljke. Biblioteka na Katedri za posebne kolekcije na švedskom univerzitetu poljoprivrednih nauka u Alnarpu, u Švedskoj, čuva predivan primerak ove vrste ksiloteka, napravljenog u Nirnbergu u Nemačkoj, početkom 19. veka. Slični ksiloteci se takođe nalaze u Francuskoj, Austriji, Italiji i Češkoj.
U nekim ksilotecima se nalaze slike biljaka, umesto pravih delova stabla. U Kraljevskim botaničkim vrtovima u Kjuu nalazi se ksilotek iz 19. veka, napravljen u Japanu, za vreme Meiđi perioda, koji se sastoji od dvadeset i šest knjiga napravljenih od drveta i kore određenog stabla, na kojima je oslikano lišće, plod i cvet tog drveta. Botanički muzej u Berlinu ima sličan primer iz Japana, koji sadrži sto pedeset dve drvene knjige.
Danas se termin „ksilotek“ takođe koristi za velike kolekcije primeraka raznih vrsta drveća, koje nisu nužno smeštene u drvene knjige (poput onih koje se nalaze na Šumarskom fakultetu na Jejlu, koje čini 60.000 uzoraka). Ali poreklo takvih zbirki leži u ovim skromnijim, ali veoma lepim objektima, koji su vremenom postali još dragoceniji, jer su, zbog krčenja šuma, neke vrste drveća zauvek nestale.
Autor: Bes Lavdžoj
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Haeferl under the Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license / Commons Wikimedia
Ksiloteci su naročito bili popularni u Nemačkoj, krajem 18. i početkom 19. veka. Ti ksiloteci bili su napravljeni od određene vrste drveta, hrbat knjige bio je ukrašen odgovarajućom korom drveta, kao i mahovinom i lišajevima. Unutra se nalazilo suvo lišće, seme, korenje i grane, a u posebnoj pregradi nalazio se ručno napisan opis određene biljke. Biblioteka na Katedri za posebne kolekcije na švedskom univerzitetu poljoprivrednih nauka u Alnarpu, u Švedskoj, čuva predivan primerak ove vrste ksiloteka, napravljenog u Nirnbergu u Nemačkoj, početkom 19. veka. Slični ksiloteci se takođe nalaze u Francuskoj, Austriji, Italiji i Češkoj.
U nekim ksilotecima se nalaze slike biljaka, umesto pravih delova stabla. U Kraljevskim botaničkim vrtovima u Kjuu nalazi se ksilotek iz 19. veka, napravljen u Japanu, za vreme Meiđi perioda, koji se sastoji od dvadeset i šest knjiga napravljenih od drveta i kore određenog stabla, na kojima je oslikano lišće, plod i cvet tog drveta. Botanički muzej u Berlinu ima sličan primer iz Japana, koji sadrži sto pedeset dve drvene knjige.
Danas se termin „ksilotek“ takođe koristi za velike kolekcije primeraka raznih vrsta drveća, koje nisu nužno smeštene u drvene knjige (poput onih koje se nalaze na Šumarskom fakultetu na Jejlu, koje čini 60.000 uzoraka). Ali poreklo takvih zbirki leži u ovim skromnijim, ali veoma lepim objektima, koji su vremenom postali još dragoceniji, jer su, zbog krčenja šuma, neke vrste drveća zauvek nestale.
Autor: Bes Lavdžoj
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Haeferl under the Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license / Commons Wikimedia
Podelite na društvenim mrežama:
Bukmarker podkast, ep. 11 – Darko Tuševljaković: Dobitnik Ninove nagrade
05.02.2026.
„Dobitnik Ninove nagrade“ moglo bi biti dovoljno da predstavimo našeg 11. gosta – Darka Tuševljakovića i razgovor o njegovom romanu „Karota“. Ali, naravno, ima tu mnogo više od toga, pisac, prevodilac...
više
Igrajmo se kao nekad – igrom kroz znanje: Komplet „Zanimljive geografije“, „Zanimljive opšte kulture“ i „Zanimljivi sport“ na popustu 20%
05.02.2026.
Kupovinom kompleta društvenih igara iz serije „Igrajmo se kao nekad“: „Zanimljive geografije“ „Zanimljive opšte kulture“, „Zanimljivi sport“ ostvarite 20% popusta od 19. januara do 20. februara 2...
više
Ekskluzivna promocija manga serijala „Alisa u Ničijoj zemlji“ 5. febraura
05.02.2026.
U četvrtak 5. februara, u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC, održaće se ekskluzivna promocija manga serijala „Alisa u Ničijoj zemlji“, koji će se prvi put pojaviti u prevodu na srpski jezik. Pro...
više
Nagrada „Politikinog zabavnika“ za roman „Tata kaže gambit“ Stefana Tićmija
05.02.2026.
Roman Stefana Mitića Tićmija „Tata kaže gambit“ 47. je dobitnik književne nagrade „Politikinog zabavnika” za delo namenjeno mladima objavljeno 2025. godine na srpskom jeziku.
Žiri za nagr...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2026
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.