„Laku noć, Punpune“ – oda melanholičnom odrastanju

Manga „Laku noć, Punpune“ govori o životu jednog japanskog tinejdžera u okruženju koje prožimaju tuga, potištenost, praznina... To je priča o posebnom dečaku sa velikim snovima, zapuštenom od porodice, progonjenom od školskih vršnjaka. Ovo je remek-delo iz ruku Inija Asana.



Poštovani čitaoci, ljubitelji pop kulture, odmah da vam kažem da sam se, sticajem okolnosti, prvi put podrobno upoznao sa jednom mangom. Taj strip pravac mi nekako nije išao uz dlaku, ponajmanje uz moje godine, ali avaj... Grdno sam se prevario. Strip „Laku noć, Punpune“ je dokaz da se čovek uči dok je živ. U dve reči – oduševljen sam.

Moram priznati da sam mange, očigledno nepravedno, povezivao sa popularnim japanskim crtaćima, koji su listom za najmlađu populaciju. Pa sam se prema njima odnosio kao prema štivu koje je isključivo za decu, koje mi neće ni delimično utoliti glad za čitanjem kakvu sam razvio, na primer, prema grafičkim romanima francusko-belgijske škole, američke, italijanske... Nekoliko naših izdavača mi je nemali broj puta ponudio da se, bez obaveza, upoznam sa njihovim manga izdanjima, što sam kulturno odbijao (ovde se svima izvinjavam zbog moje tvrdoglavosti). Moralo je očigledno da se desi neko čudo, a to zapravo i jeste tačan termin, da bih se naterao da uronim u neku mangu. Sudbina je htela da to bude „Laku noć, Punpune“.

Naravno, nisam imao baš nikakva očekivanja. Bio sam u fazonu „dakle, kreće smaranje, čitanje stripa od pozadi ka napred, jer na taj način je jedino i moguće pravilno se upoznati sa tom vrstom stripa“. Elem, ipak sam se naterao i krenuo, da prostite od zadnjice. Setih se Rahele Ferari i njene replike iz „Tesne kože“: „Od dupeta do glave teško se stiže.“ I – kakav emotivni i kulturni šok. Ova manga govori upravo sve suportno od onoga što sam od nje očekivao. Ljudi, ovo je „teškaš“! I udara kao konj kopitom.

U najkraćem, manga „Laku noć, Punpune“, koja se prostire u 13 nastavaka, jeste bizarna priča o životu, prožeta nadrealnim scenama. Ona nas upoznaje sa Punpunom, japanskim osnovcem, koji ima bogatu maštu i velike snove. On prolazi kroz težak period odrastanja, ophrvan pritiscima okruženja, teškim uslovima u sopstvenom domu. Punpun je jedan zbunjeni dečak, koji odrasta nešto brže i zreliji je od većine iz svoje generacije. „Laku noć, Punpune“ je oda melanholičnom odrastanju. Štivo koje prati pogubljene ljude, u fazama ljute životne borbe u kreativnom neredu savremenog Japana. Strip, zapravo, govori o odrastanju jednog tinejdžera u okruženju koje prožimaju tuga, potištenost, praznina... To je priča o posebnom dečaku sa velikim snovima, zapuštenom od porodice, progonjenom od školskih vršnjaka. Ovo je remek-delo iz ruku Inija Asana.

Nasilni roditelji, školski drugovi koji nemaju empatiju, simpatije ka devojkama koje ne uzvraćaju istom merom – kroz sve to prolazi naš mali borac. U jednom trenutku ćete se osećati vrlo nelagodno čitajući ovu priču. Asano nepogrešivo precizno prikazuje ljude, njihov život i borbu u učmaloj atmosferi. Verovatno najtačnija karakteristika stripa „Laku noć, Punpune“ je – stvarnost. Koliko god naginjali ka bajkama, život zapravo nije takav. I borba tinejdžera sa svojim duhovima je nešto na šta bismo svi morali više pažnje da obratimo. Ovaj strip je prelep u svakom mogućem smislu. On je bezvremenski i kao poručen za sve generacije. Svi ćemo se negde pronaći u Punpunu...

„Mislim da su serijali koje sam napravio pre ’Laku noć, Punpune’, posebno ’Kakav divan svet!’ i ’Solanin’, fokusirani na ideju koju mladi ljudi imaju da su nerazdvojno ’posebni’. Glavna priča je bila o tome kako likovi s vremenom usvajaju društvene norme i prilagođavaju im se. Stvarajući ove dve priče, namerno sam učinio da se samosvest mladog lika pojavi kao deo njihove mladosti i neiskustva kako bi došle do veće čitalačke publike, i tako sam izbegao da se dotičem mračnijih, zabrinjavajućih aspekata ljudskog karaktera. Smatrao sam da je pisanje ovakvih priča dosadno i ograničavajuće. Zato sam, zagledan u ’Laku noć, Punpune’, doneo svesnu odluku da napišem svoje priče tako da izazovu čitaoca, posebno sa etičkog stanovišta. Lik Punpuna je previše ozbiljan, pa mu je teško da komunicira. Takođe je nezgodan i pomalo dosadan. ’Laku noć, Punpune’ govori o dečku koji upoznaje različite ljude kroz seriju i kako počinje da razume svoje ’pravo ja’. Punpun je njegova ličnost, tako da nema potrebe da se čitalac uvek slaže ili razume Punpunove misli i postupke. Lično ne verujem da je Punpun ’dobra osoba’, kako ga društvo obično definiše, ali stvaranjem glavnog lika koji, sa stanovišta zabave, nikada ne bi bio glavni lik, želeo sam da pokažem čitaocima da ljudi poput njega postoje. Ali takođe, ’Laku noć, Punpune’ uvodi toliko likova sa svojim individualnim vrednostima i pričom sa mnogo slojeva. Teško je sažeti ono što sam želeo da kažem kroz ovu seriju, ali ako postoji jedna stvar koju sam želeo da kažem čitaocima, to je da svet ima mnogo različitih vrednosti, ali da nijedna od njih nije ’u pravu’. Borio sam se sa tim da li da održim Punpuna u životu ili ne na kraju, ali cenim putovanje više od kraja Punpuna za laku noć. Razumem da ima čitalaca koji bi na kraju želeli da Punpun sebi oduzme život. Punpun je lik kojeg su neki čitaoci voleli, a drugi mrzeli, pa sam želeo da odaberem kraj u kojem čitaoci imaju nelagodan osećaj, umesto da mu se oprosti umiranjem i lakom završnicom priče. Tamo živi svoj život“, poručio je Inio Asano u razgovoru za Anime News Network.

Nema se šta posle ovoga dodati, sem baciti se na čitanje Punpuna...

Autor: Veljko Ivanović
Izvor: Blic