VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar
Filteri
Možete li da utvrdite o kom je autoru reč samo na osnovu interpunkcije?
13.12.2019.
Neurolog Adam Dž. Kalhon je 2016. godine odlučio da pogleda kako bi neke od njegovih omiljenih knjiga izgledale kada bi iz njih izbacio sve reči i ostavio samo znakove interpukcije. Rezultat je bio neverovatan i iznenađujuće lep – niz zareza, upitnika, tačka-zareza, crtica i tačaka.
.jpg)
Nedavno je Kalhonova ideja pobudila interesovanje istraživača u Velikoj Britaniji koji su se zapitali da li je moguće utvrditi identitet autora samo na osnovu njegove ili njene interpunkcije.
U proteklih nekoliko decenija lingvisti bili u stanju da korišćenjem specifičnosti napisanog teksta tačno utvrde nečije autorstvo. Proces, koji se naziva stilometrijska analiza ili stilometrija, koristi se u mnogim pravnim i akademskim istraživanjima i pomaže pri određivanju dela anonimnih autora ili čak pri hapšenju kriminalaca. Ali se uglavnom zasniva na autorovom izboru reči i gramatici ili dužini rečenica. Do sada se na interpunkciju nije obraćalo toliko pažnje.
Ali kako se navodi u nedavno objavljenom istraživanju koje je predvodila Aleksandra N. M. Darmon iz Oksfordskog centra za industrijsku i primenjenu matematiku, autorova upotreba znakova interpunkcije može zaista mnogo toga da nam kaže. Tim je sakupio skoro 15 hiljada dokumenata od 651 različitog autora i „obezrečio“ svaki od tekstova. Pitanja koja su postavili bila su: „Da li je moguće odrediti književni žanr na osnovu interpunkcijskih sekvenci? Da li se interpunkcijski stilovi autora menjaju tokom vremena?“
Izgleda da je odgovor na oba pitanja pozitivan. Istraživači su razvili matematičke formule koje mogu da identifikuju pojedinačne autore sa tačnošću od 72%. Sposobnost da se odredi određeni žanr – od horora preko filozofije do detektivskih romana – bila je precizna u nešto više od polovine slučajeva, oko 65%.
Rezultati su takođe pokazali i na koji način interpunkcijski stil evoluira. Istraživači su otkrili da se „upotreba znaka pitanja i tačke povećava tokom vremena, ali se smanjuje korišćenje zareza. Manje primetno je zabeleženo i smanjenje u upotrebi tačka-zareza“.
Doduše, za ove poslednje zaključke vam verovatno nije potreban moćni algoritam koji će to utvrditi – dovoljno je samo da zaronite u Dikensova dela.
Autor: Lukas Rajli
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Dragan Matković
Nedavno je Kalhonova ideja pobudila interesovanje istraživača u Velikoj Britaniji koji su se zapitali da li je moguće utvrditi identitet autora samo na osnovu njegove ili njene interpunkcije.
U proteklih nekoliko decenija lingvisti bili u stanju da korišćenjem specifičnosti napisanog teksta tačno utvrde nečije autorstvo. Proces, koji se naziva stilometrijska analiza ili stilometrija, koristi se u mnogim pravnim i akademskim istraživanjima i pomaže pri određivanju dela anonimnih autora ili čak pri hapšenju kriminalaca. Ali se uglavnom zasniva na autorovom izboru reči i gramatici ili dužini rečenica. Do sada se na interpunkciju nije obraćalo toliko pažnje.
Ali kako se navodi u nedavno objavljenom istraživanju koje je predvodila Aleksandra N. M. Darmon iz Oksfordskog centra za industrijsku i primenjenu matematiku, autorova upotreba znakova interpunkcije može zaista mnogo toga da nam kaže. Tim je sakupio skoro 15 hiljada dokumenata od 651 različitog autora i „obezrečio“ svaki od tekstova. Pitanja koja su postavili bila su: „Da li je moguće odrediti književni žanr na osnovu interpunkcijskih sekvenci? Da li se interpunkcijski stilovi autora menjaju tokom vremena?“
Izgleda da je odgovor na oba pitanja pozitivan. Istraživači su razvili matematičke formule koje mogu da identifikuju pojedinačne autore sa tačnošću od 72%. Sposobnost da se odredi određeni žanr – od horora preko filozofije do detektivskih romana – bila je precizna u nešto više od polovine slučajeva, oko 65%.
Rezultati su takođe pokazali i na koji način interpunkcijski stil evoluira. Istraživači su otkrili da se „upotreba znaka pitanja i tačke povećava tokom vremena, ali se smanjuje korišćenje zareza. Manje primetno je zabeleženo i smanjenje u upotrebi tačka-zareza“.
Doduše, za ove poslednje zaključke vam verovatno nije potreban moćni algoritam koji će to utvrditi – dovoljno je samo da zaronite u Dikensova dela.
Autor: Lukas Rajli
Izvor: mentalfloss.com
Prevod: Dragan Matković
Podelite na društvenim mrežama:
Akcija koja se ne propušta! „2 za 1“– kupite jednu, a drugu knjigu dobijate za 1 dinar
18.06.2025.
Dragi knjigoljupci,
Od 16. do 30. juna 2025. godine, imaćete jedinstvenu mogućnost da iskoriste sjajnu povoljnost – akciju „2 za 1“ u svim Delfi knjižarama i na sajtovima laguna.rs i delfi.rs.
...
više
Promocija romana „Ukus straha“ Zorana Petrovića 24. juna
18.06.2025.
Promocija romana „Ukus straha“ Zorana Petrovića biće održana u utorak 24. juna od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC.
Pored autora, govoriće Mina Kebin, urednica, i dr Dag Kolare...
više
Novi ulov: „Dobro jutro, zvezdo moja“
16.06.2025.
Nije ona uvek bila ovakva.
Uskoro će se u Laguninom izdanju naći preporuka Fredrika Bakmana – „Dobro jutro zvezdo moja“ – debitantski roman švedske spisateljice Johane Svanberj. U centru prič...
više
Promocija romana „Lusi“ Bojana Savića Ostojića 19. juna
18.06.2025.
U četvrtak 19. juna od 18 sati u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC biće održana promocija knjige „Lusi“ Bojana Savića Ostojića.
O knjizi će, pored autora, govoriti Saša Bošković, urednik,...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2025
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.