Neki to vole duže: velike razlike u broju stranica između bestselera različitih žanrova

Čitaoci fantastike očekuju debele knjige, dok ljubitelji stripova i grafičkih romana preferiraju manji broj strana. Na ovo ukazuje studija u kojoj su upoređene prosečne dužine bestselera različitih žanrova na Kindlu. Neki od rezultata su iznenađujući.



Ljubitelji nekog određenog žanra imaju jasna očekivanja od svog štiva. To ne podrazumeva isključivo sadržaj i dizajn korica, već u izvesnoj meri i broj stranica neke e-knjige. Iako i u okvirima pojedinačnih žanrova mogu postojati značajne razlike, prosečne vrednosti koje je prezentovala analitička firma K-Lytics ukazuju na jasne trendove. Upoređeni su prosečni brojevi stranica najčitanijih 100 knjiga u 28 kategorija na američkom Kindlu. Pojedini rezultati su bili zaista iznenađujući.

Stripovi & Co: Više slika, manje strana

Ne iznenađuje to što su stripovi i grafički romani, sa prosekom od 124 strane, najkraći i zauzimaju prvo mesto. Postoji nekoliko razloga za to. Primera radi, dizajniranje stranice stripa je daleko komplikovanije od pisanja obične strane teksta (neki autori se neće složiti). Uloženi napor se isplati samo ako je broj stranica manji. To je sasvim u redu, jer se ono što bi možda nedostajalo u tekstualnom sadržaju može videti na slikama. Slično važi i za knjige o umetnosti i fotografiji, kao i one iz oblasti kulinarstva, u kojima po prirodi stvari slike imaju prednost u odnosu na tekst.

Ono što iznenađuje je činjenica da literatura o putovanjima, koja se u velikoj meri oslanja na fotografije, sa prosečno 394 stranice zauzima pretposlednje mesto i druga je po dužini među svim kategorijama. Za ovakav rezultat zaslužne su velike varijacije u dužini unutar samog žanra, jer ovoj kategoriji pored kratkih vodiča i ilustrovanih knjižica pripadaju i iscrpni putopisi i avanturistički romani.
 
Ljubavni romani bi trebalo da budu kratki

Pomalo je neočekivano to što se ljubavni romani nalaze u sredini tabele, zajedno sa knjigama koje pružaju razne vrste saveta i naslovima koji nisu iz domena beletristike. Sa 287 strana u proseku, oni su znatno kraći od, recimo, romana za tinejdžere (u proseku 351 strana). I knjige za decu su, sa 321 stranom, znatno duže. Ovde bi bilo interesantno utvrditi gde je granica između dečje i tinejdžerske literature, a možemo se ponovo zapitati i o varijacijama unutar žanra. Dobro je poznato da su knjige za malu decu i one koji uče da čitaju izuzetno kratke.



Relativno nizak broj stranica ljubavnih romana se verovatno može objasniti činjenicom da u odeljku za elektronske knjige, a naročito u okviru ovog žanra, u listu najčitanijih često ulaze samostalno objavljene kratke priče koje znatno spuštaju prosek. Isto važi i za homoerotsku literaturu, koja je takođe kraća i autori je često objavljuju samostalno. Kada je u pitanju ova vrsta knjiga, uvek treba uzeti u obzir čitalačke navike kupaca. Ljubavne priče se obično čitaju usput, i to najčešće uveče ili tokom vikenda. Kao i uvek, izuzetak potvrđuje pravilo: radi se, naime, o više od 600 stranica dugom prvom nastavku megahita ovog žanra, „Pedeset nijansi sive“.

Čitaoci fantastike vole veliki broj strana

Čitaoci fantastike i naučne fantastike imaju sasvim drugačija očekivanja. Knjige ovog žanra su najduže i imaju u proseku 416 strana. To ne treba da čudi ako imamo u vidu sadržaj ovakvih romana. Na kraju krajeva, u njima se prikazuju čitavi svetovi i narodi i vode epske bitke. Tako nešto ne bi se moglo sažeti u 200 strana knjige.

Interesantno je ipak da se istorijski romani, koji su nam poznati kao debele knjige, nalaze tek na četvrtom mestu po prosečnom broju stranica. Osim fantastike sa naučnom fantastikom i literature o putovanjima, prestigla ih je i kategorija misterija i trilera.

Na kraju treba istaći da je broj stranica, kada su u pitanju e-knjige, relativan pojam, budući da je poznato da veličina slova kod e-čitača, tableta i mobilnih telefona varira. Najčešće se računa broj strana štampanog izdanja ili, u slučaju e-knjiga bez urednih oznaka, broj strana procenjen na osnovu broja reči i slovnih znakova.
 
Izvor: lesen.net
Prevela: Jelena Tanasković