Nemačka uručila Izraelu hiljade spisa Kafkinog poverenika

Nemačke vlasti su u utorak 21. maja uručile Izraelu oko 5.000 spisa koje je čuvao Kafkin poverenik, zaveštanje čije otkriće deluje kao da je izletelo sa stranica neke od piščevih nadrealističkih priča.



Vraćeni spisi uključuju razglednicu koju je Kafka poslao 1910. godine, kao i lične dokumente koje je Maks Brod čuvao, a za koje eksperti tvrde da pružaju novi pogled na evropsku književnu i kulturnu scenu s početka dvadesetog veka.

To je samo jedan deo od 40.000 spisa, uključujući rukopise, prepiske, beležnice, koji su nekada bili u Brodovom vlasništvu, i koji će ponovo biti skupa u Nacionalnoj biblioteci Izraela. Pronađeni su u trezorima banaka u Švajcarskoj i Tel Avivu, stanu u Tel Avivu i skladištu u Vizbadenu, u Nemačkoj, gde ih je policija pronašla tutnute među falsifikovane umetnine ruske avangarde.

„Mislim da bi mu (Kafki) ovo bilo veoma zabavno“, izjavio je Stefan Lit, arhivista Nacionalne biblioteke, koji je učestvovao u procesu legitimizacije spisa otkrivenih u Nemačkoj. „Ni sam ne bi mogao da smisli bolji zaplet.“

Spisi koji su pronađeni u Vizbadenu nisu direktno povezani sa samim Kafkom, ali upotpunjuju Brodovu kolekciju i otkrivaju mnogo toga o Brodu i njemu bliskom krugu prijatelja, kome su pripadali Kafka i drugi pisci, izjavio je Lit.

„Ovo je bitno poglavlje u vezi sa imetkom Maksa Broda,“ rekao je Lit. „Za istraživače je uvek dobro da imaju što je moguće kompletniji uvid.“

Nakon što je Federalna kriminalna policija Nemačke zvanično predala spise ambasadoru Izraela u Berlinu, Dejvid Blumberg, upravnik Nacionalne biblioteke, čvrsto je obećao da će da celokupna kolekcija biti dostupna javnosti.

„Sve će biti objavljeno, digitalizovano, kako bismo mogli da podelimo zaostavštinu sa celim svetom“, izjavio je Blumberg.

Kafka, pisac jevrejsko-češkog porekla iz Praga, koji je živeo i u Berlinu, bio je blizak prijatelj sa Maksom Brodom, takođe priznatim piscem. Kafka je sve svoje spise zaveštao Brodu neposredno pre svoje prerane smrti od tuberkuloze, 1924. godine u četrdesetoj godini života, rekavši mu, navodno, da ih spali nepročitane.

Suprotno Kafkinim zahtevima, Brod je mnogo toga iz kolekcije objavio, uključujući romane „Proces“, „Zamak“ i „Amerika“, doprinevši da se Kafka ustoliči kao jedan od najboljih pisaca dvadesetog veka. Brod je, takođe, uveo u upotrebu izraz „kafkijansko“ kako bi opisao bizarne, nelogične situacije koje podsećaju na noćne more, poput onih o kojima je Kafka pisao.

Nakon što su nacisti okupirali Sudetsku oblast u Čehoslovačkoj 1938. godine, Brod je sa celokupnom kolekcijom uspeo da prebegne u Palestinu, tada pod britanskom upravom, i izbegne progon. Nakon Brodove smrti, svoje celokupno književno nasleđe ostavio je u rukama svoje lične sekretarice Ester Hofe, i obavezao je da sve Kafkine spise prosledi akademskim institucijama.

Umesto toga, ona ih je čuvala naredne četiri decenije, neke je i prodala, kao što se dogodilo sa originalnim rukopisom Kafkinog „Procesa“, koji je na aukciji 1988. godine dostigao cenu od 1,8 miliona dolara. Neke od njih je čuvala u trezoru banke u Tel Avivu, neke u Švajcarskoj, a neke od njih u svom stanu u Tel Avivu.

Nakon njene smrti koja se desila 2008. godine, kolekcija je pripala njenim ćerkama, koje su se borile da ostane u njihovom vlasništvu, da bi na kraju, 2016. godine, izgubile bitku na Vrhovnom sudu Izraela. Sud je presudio u korist Nacionalne biblioteke, čiji su advokati izneli argumente o tome kako su Kafkini spisi deo „kulturne baštine“ koja pripada jevrejskom narodu.

Obe ćerke nisu više žive, a spisi koji su čuvani u Izraelu su već neko vreme pod zaštitom Nacionalne biblioteke. Oni koji su čuvani u Švajcarskoj će uskoro takođe biti uručeni, nakon što je Nacionalna biblioteka dobila sudski spor u Cirihu prošlog meseca.

Neki spisi, koji su pre oko deset godina ukradeni iz stana Hofeove, završili su u Nemačkoj.

Konkretnije, završili su kod izraelskog krijumčara, koji je 2013. godine pokušao da ih proda Arhivu za književnost Nemačke u Marbahu – istovetnoj instituciji koja je otkupila rukopis „Procesa“ 1988. godine. Nemački arhiv je, umesto da prihvati, ponudu prijavio Nacionalnoj biblioteci Izraela, koja je nakon toga uključila i nadležne organe, rekao je Lit.

Spisi su pronađeni u skladištu u Vizbadenu koje je koristio internacionalni falsifikatorski kružok. Oni su izrađivali i prodavali falsifikovane umetničke slike i iste godine ih je pohapsila nemačka uprava, izjavio je Lit. Od tada su spisi u zaštiti nemačke uprave dok Lit i ostali stručnjaci pokušavaju da potvrde njihovu izvornost.

Spisi koji su uručeni uključuju prepisku između Maksa Broda i njegove žene, pa čak i neke od njegovih školskih svezaka, rekao je Lit.

„Nema sumnje da su i ovi spisi deo njegove kolekcije“, dodao je.

Međutim, rukopis „Procesa“, koji je Arhiv za književnost Nemačke legalno otkupio 1988. godine u aukcijskoj kući Sotebi, i dalje ostaje u njihovom posedu i Nacionalna biblioteka ne polaže prava na njega, rekao je.

„Drago nam je da je u dobrim rukama“, izjavio je Lit.
 
Autor: Dejvid Rajzing
Datum: Maj, 2019.
Izvor: apnews.com
Prevod: Aleksandra Branković