Održana tribina o „Černobiljskoj molitvi“ nobelovke Svetlane Aleksijevič

Dvadeseta, jubilarna tribina Laguninog književnog kluba održana je prvog petka u oktobru u knjižari Delfi u SKC-u, a tema je bila knjiga „Černobiljska molitva“ aktuelne dobitnice Nobelove nagrade za književnost Svetlane Aleksijevič.


 
O knjizi su govorili prevoditeljka Enisa Uspenski, istoričarka Ivana Pantelić i pisac Vule Žurić.
 
„Černobiljska molitva“ je čudesan i potresan prikaz černobiljske katastrofe 1986. kada je došlo do najveće eksplozije u jednoj nuklearnoj centrali, koja je kontaminirala ne samo neposrednu okolinu već se radijacija proširila na celu našu planetu.
 
Prema rečima Enise Uspenski, Svetlana Aleksijevič je veoma poznata u svetu, a samo kod nas njena dela nisu prevođena i zato je odluka da joj pripadne Nobelova nagrada za 2015. godinu u Srbiji dočekana sa iznenađenjem.
 
Svetlana Aleksejevič je poznata novinarka u SSSR-u, diplomirala je novinarstvo u Minsku jer je rođena u Belorusiji, ali piše na ruskom jeziku. Mnogi su joj osporavali Nobelovu nagradu jer ona piše sve svoje knjige u formi dokumentarističke proze, prenoseći kroz svoje razgovore sa svedocima događaj o kojem piše. Međutim, tvrdi pisac Vule Žurić, ona je od narativne forme stvorila vrhunska umetnička dela preko emocija i empatije koja izbija iz tih razgovora.
 
Inače, Enisa Uspenski je podsetila da je „Černobiljska molitva“ u formi monodrame bila izvedena i u Srbiji na Festivalu u Zrenjaninu.
 
Sve učesnike tribine je duboko pogodila autorkina priča o „pogubnim i nesagledivim posledicama černobiljske katastrofe“, kao i potresni romaneskni „monolozi“ preživelih.
 
Istoričarka Ivana Pantelić je istakla da se veoma ceni narativna istorija kao izvor autentičnih svedočenja o nekim istorijskim događajima i da ta svojstva poseduju sve knjige aktuelne nobelovke, koja će svoju „krunu“ predati novom laureatu 13. oktobra.
 
„Najveći kvalitet tih svedočanstava je njihova autentičnost“, istakla je Ivana Pantelić i dodala da nije mogla da se odluči da li je knjiga opelo našoj planeti, ali svakako je opelo za onu teritoriju Belorusije koja je bila neposredno ozračena, pa je i tlo moralo da bude zamenjeno i ne sme da se koristi.
 
Za Ivanu Pantelić priča o pustoj zemlji koju naseljavaju izbeglice iz azijskog dela SSSR-a slična je onome što se dešava poslednjih nekoliko godina na Bliskom istoku i u Evropi.
 
Za Vuleta Žurića poseban kvalitet knjige jeste jezik kojim je pisana, jer jasno pokazuje na koji način tu katastrofu doživljavaju žene svih generacija, a kako muškarci, ali se može videti i stepen obrazovanja autorkinih sagovornika.
 
Enisa Uspenski je naglasila da se Svetlana Aleksijevič trudila da jezik bude što jednostavniji, mada nije bilo lako za prevođenje, jer je književnica ispovesti Belorusa morala prvo da prevodi na ruski jezik koji koristi kao svoj književni.
 
Sledeća tribina Laguninog književnog kluba biće održana prvog petka u novembru, a tema će biti „Procep u vremenu“ Dženet Vinterson, moderna verzija Šekspirove drame „Zimska bajka“.
 
Knjiga je na popustu od 30 odsto u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33 do petka, 4. novembra.