Održana tribina o delu Borislava Pekića u Velikoj Plani

U Narodnoj biblioteci „Radoje Domanović“ u Velikoj Plani 23. avgusta održana je tribina „Sećanje na Borislava Pekića“. Ovo veoma posećeno književno veče priređeno je u okviru kulturnog programa biblioteke čiji je urednik pisac Milan R. Simić, a na tribini su govorili upravnica biblioteke Aleksandra Perić, profesorka književnosti Bojana Milošević i urednik u „Laguni“ Dejan Mihailović.



Upravnica biblioteke ukazala je na značaj Borislava Pekića i recepciju njegovog dela, a urednik u „Laguni“ Dejan Mihailović govorio je o koncepciji objavljivanja Pekićevih sabranih književnih dela u „Laguni“ (14 naslova u 22 toma), od 2011. do 2014. godine, ističući osobenosti njegovih romana, pripovedaka i drama, kao i pojedinosti iz piščevog života. Profesorka književnosti Bojana Milošević osvrnula se na prvo Pekićevo delo, roman „Vreme čuda“ iz 1965. godine, nalazeći u njemu i poetičke i idejne paradigme koje su predodredile i obeležile njegovo potonje plodno stvaralaštvo. Na kraju je glumac Svetan Jovanović pročitao odlomak iz Pekićevog romana "Besnilo".

Borislav Pekić je jedan je od najznačajnijih pisaca srpske književnosti XX veka, romansijer, dramski pisac i filmski scenarista.

Na početku svog književnog stvaralaštva pisao je scenarija za različita filmska preduzeća. Prema njegovom tekstu „Dan četrnaesti“ snimljen je film koji je 1961. godine predstavljao Jugoslaviju na filmskom festivalu u Kanu.

Godine 1965. objavljuje svoj prvi roman „Vreme čuda“. Od tada se posvećuje isključivo pisanju. Za sledeći roman „Hodočašće Arsenija Njegovana“ (1970) dobio je Ninovu nagradu. Piše prozu, pozorišne, radio i televizijske drame. Kratki roman „Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana“ objavljuje tek 1975. godine (iako je napisan znatno ranije, ali Pekić nije uspeo da pronađe izdavača koji bi se usudio da objavljuje njegova književna dela jer je kao pripadnik demokratske omladine proveo u zatvoru 5 godina (1948–1953).

Rukopis sotije „Kako upokojiti vampira“ izabran je na anonimnom književnom konkursu Udruženih izdavača i štampan 1977. godine. Sledi kratak roman „Odbrana i poslednji dani“ (1977). Njegovo kapitalno delo, saga-fantazmagorija „Zlatno runo“, objavljuje se u sedam tomova (1978–1986), za koje Pekić 1987. godine dobija „Njegoševu nagradu“. Prema mišljenju žirija Televizije Srbije, ovaj roman je ušao u izbor deset najboljih romana napisanih na srpskom jeziku od 1982. do 1992. godine.

Žanr-romanom „Besnilo“ (1983), koji je postao bestseler, svojevrsnom apokaliptičkom vizijom sveta u kojem živimo, Pekić je odstupio iz istorijske tematike „Zlatnog runa“ i napisao delo sa elementima trilera i fantastike. Ovaj roman, uz knjige „1999“ i „Atlantida“ čina Pekićevu tzv. antropološku trilogiju, svojevrsnu alegoriju kataklizme savremenog čovečanstva.

Pisao je drame, eseje, uspomene, pisma i dnevnike i prevođen je na sve svetske jezike.