Poslednja knjižara u Londonu

Grejs i Viv se sele u London uoči Drugog svetskog rata 1939. godine. Dve drugarice s oduševljenjem stižu u prestonicu iz unutrašnjosti, ne sluteći da je rat blizu. Njihova stanodavka gđa Vederford ubediće starog Evansa koji drži lokalnu knjižaru „Primrouz hil“ da zaposli Grejs kao pomoć. Posle šest meseci u knjižari dobila bi preporuku koja joj je potrebna za posao koji joj više leži. Evans je staro gunđalo i nevoljno pristaje.

Knjižara je neugledna i neorganizovana, tu i tamo neko od stalnih kupaca svrati. Grejs ne samo da ne zna odakle da počne sa sređivanjem nego je i skeptična kako će se uopšte snaći u knjižari, budući da ne čita i ne poznaje naslove. Odlazi do nekoliko velikih, poznatijih knjižara da vidi kako je u njima organizovan prostor i tako dobija ideju šta bi mogla da poboljša u „Primrouz Hilu“. Knjižaru redovno posećuje zgodni Džordž, inženjer i pasionirani čitalac. On će joj preneti ljubav prema knjigama. Pre nego što uspeju da izađu na prvi sastanak, Džordž je mobilisan jer Velika Britanija ulazi u rat. Život postaje sve teži, hrane je manje, mnogo je žrtava bombardovanja, veliki broj dece nalazi se na ulicama i u sirotištima. Iako sebe ne smatra hrabrom, Grejs odlučuje da dobrovoljno pomaže građanima tokom vazdušnih uzbuna u skloništima i posle bombardovanja po ruševinama. Svaki slobodan trenutak koristi da čita. Starom Evansu prirasta za srce jer preuzima na sebe sređivanje knjižare i inventara. Tokom jedne uzbune u skloništu podzemne stanice neko od prisutnih ju je zamolio da čita naglas. I tako kreće praksa po kojoj je postala čuvena u kraju. Čitala je i u lokalnom sirotištu i u knjižari. Malo je bilo stvari koje su ljudima činile zadovoljstvo u to vreme, a Grejsino čitanje je jedna od njih.

Kada bombe budu pogodile kraj u kom su bile locirane velike knjižare i sve izgore, uključujući i dobavljačev magacin, Grejs će zamoliti starog Evansa da ustupi deo polica zalihama knjižara koje su odolele vatri. Zbog svega što će uslediti, Evansova knjižara biće preimenovana simbolično u Poslednja knjižara u Londonu (sa malim dodatkom na tabli – svi su dobrodošli, sem Hitlera). Do kraja ćete saznati i kako je Veliki Getsbi nagovestio povratak ljubavi u Grejsin život, a i kako je njen entuzijazam održao živim duh lokalne zajednice u trenucima najveće neizvesnosti. Bez pretenzija da bude istorijski roman, Poslednja knjižara u Londonu gomilom referenci na dela klasične književnosti i knjižarsku tradiciju hvata duh jedne epohe sa puno šarma i autentičnosti.

Autor teksta: Ivana Veselinović