Potpuno je u redu pocepati knjige napola

Jedan naizgled bezopasan tvit izazvao je buru kontroverze na Twitteru.



„Juče me je kolega nazvao knjigoubicom, jer obimnije knjige sečem napola, kako bi mi bilo lakše da ih nosim sa sobom“, rekao je romanopisac i urednik Aleks Kristofi. „Da li još neko to radi? Ili sam ja jedini?“

Počeli su da pljušte raznorazni odgovori.

Neki su bili ogorčeni, nazivajući Kristofijev postupak „demonskim“, dok su Kristofija nazvali „knjiškim psihopatom“. Ali drugi su imali podeljena mišljenja.

Logički gledano, mogli su da razumeju da je u redu da Kristofi sa svojim knjigama radi šta god želi. Ali s emotivne strane, delovalo im je neoprostivo.

Ovakva burna reakcija i emotivni sukobi nisu novost na internetu. Obično nastaju kad god počnemo da pričamo o knjigama kao o fizičkim predmetima i o tome kako najbolje postupati sa njima.

Kada je Mari Kondo predložila da se rešimo knjiga koje ne bude radost u nama, ljubitelji knjiga su bili ogorčeni: zar ona ne zna da najbolje knjige bude bogatije i složenije emocije od radosti? A kada je postalo moderno slagati knjige po boji korica, neki čitaoci su se tome podsmevali i govorili da to rade samo oni koji se prave da vole da čitaju, dok za prave čitaoce, koji brinu o svojim knjigama, one nisu dekorativni predmeti i nikada ih ne bi slagali na taj način.

Reakcije su postale sve burnije kada je u jednom trenutku postalo popularno da se knjige na police slažu sa povezom okrenutim ka unutra i nakon što je magazin Town & Country objavio da neke poznate ličnosti angažuju dekoratere za knjige, kako bi njihove biblioteke izgledale baš onako kako su zamislili… Iz svega navedenog, deluje kao da većina nas gaji zaštitnički odnos prema knjigama i ljutimo se na one za koje smatramo da ih mogu oštetiti. Doživljavamo svoje knjige kao odraz našeg ukusa, intelekta ili moralne veličine. A kad toliko cenimo knjige, oni koji ih posmatraju kao predmete, a ne kao simbole, postaju nevernici.



Postoji nešto veoma romantično kada zamislite da držite knjigu u rukama: njena težina, glatkoća stranica i iznad svega, miris. Miris knjiga je posebna opsesija u popularnoj kulturi; možete kupiti sveće ili parfeme koji imaju sličan miris.

Međutim, miris knjiga nema nikakve veze sa njihovim sadržajem, on nema moralnu funkciju. Ali ako čitamo štampane knjige, onda je miris knjige povezan sa samim čitanjem. A ako čitanje tretiramo kao svojstveno i objektivno dobro, onda knjiga kao predmet automatski postaje dobra.

Ovaj odnos obožavanja knjige kao predmeta datira iz perioda industrijalizacije proizvodnje papira, s kraja 18. veka i uspona tržišta pristupačnih knjiga. Postepeno, tokom 19. i 20. veka, pripadnici srednje klase bili su učeni da zavole knjige, uz objašnjenje da će knjige uvek biti moralno dobro bez obzira na kvalitet štiva. A pošto je čitanje dobro, sve stvari povezane sa čitanjem – olovke, obeleživači, čajevi, sveće, platnene torbice sa citatima – sve to postaje dobro. I tako, naravno, i sama knjiga postaje dobra: knjiga kao predmet, vredna posebne pažnje i poštovanja, samo zato što postoji kao knjiga.

Želim da budem jasan: sve ovo govorim kao neko ko je svoju karijeru posvetio knjigama, ko voli platnene torbice sa kliše citatima i ko je ishabao dosta stranica knjiga. Razumem romantiku knjige.

Ali takođe razumem da me to što volim knjige ne čini ni dobrom ni pametnom ni posebnom osobom. Moja ljubav prema knjigama nije jedinstvena osobina koja dokazuje moju moralnu superiornost, niti opisuje moju ličnost. Kao ni to što volim da slažem knjige tako da se povez vidi, i što ih grupišem po žanru i datumu objavljivanja. Sve su to stvari sa neutralnom vrednošću.

Knjige su neverovatno fleksibilna tehnologija. To znači da sa njima možete da radite sve što želite. Možete saviti uglove stranica. Možete da crtate po marginama, da podvlačite i obeležavate. Možete pocepati knjigu na delove da biste je lakše nosili svuda sa sobom.

Ili svoje knjige možete da tretirate kao ukrasne predmete. Možete ih organizovati po boji. Možete da napravite kolaž slažući njihove poveze. Možete da cepate stranice i koristite ih kao zidne tapete.

Nijedan od ovih izbora nije nemoralan – to znači da u potpunosti koristimo veliku fleksibilnost i moć koju ima štampana knjiga. I možda je baš to njena snaga koju treba da idealizujemo.
 
Autor: Konstans Grejdi
Izvor: vox.com
Prevod: Lidija Janjić