Predstavljen roman Dejana Stojiljkovića „Znamenje anđela“

U foajeu Druge galerije Narodnog pozorišta u Beogradu danas, na dan rođenja Konstantina Velikog, održana je promocija istorijskog romana Dejana Stojiljkovića „Znamenje anđela“ u izdanju Lagune.

„Znamenje anđela“ je treći roman Dejana Stojiljkovića i donosi priču o prijateljstvu tri hrišćanska sveca: Dimitrija, Georgija i Konstantina. Istovremeno, to je i priča o najvećem progonu hrišćana u istoriji, propasti Rimskog carstva i rađanju Vizantije.

U ime domaćina prisutne je pozdravio v. d. direktora Drame Spasoje Ž. Milovanović, a o knjizi su pored autora govorili direktor Lagune Dejan Papić i pisac Vladimir Kecmanović.

Milovanović je podsetio da je uradio dramatizaciju Stojiljkovićeve istorijske drame napisane za prošlogodišnje obeležavanje jubileja Milanskog edikta i da je iskreno uživao u tom poslu, kao i u čitanju ovog romana koji obuhvata mnogo veći deo Konstantinovog života nego predstava.



Direktor Lagune Dejan Papić je zahvalio domaćinima što su omogućili prvu zvaničnu beogradsku promociju trećeg romana Dejana Stojiljkovića u ambijentu u kome je igrana predstava inspirisana jednim delom ove knjige. Papić je kazao da gaji posebna osećanja prema prvim dvema Stojiljkovićevim knjigama „Konstantinovo raskršće“ i „Duge noći i crne zastave“, jer je on prvi domaći autor koga je ovaj izdavač objavio, a da mu je doneo priznanja kritike.

Debitantski roman „Konstantinovo raskršće“ je ovenčan nagradama „Miloš Crnjanski“, „Zlatni hit liber“, „Svetosavski pečat“, a našao se i u najužem izboru za Ninovu nagradu i bio je nominovan za međunarodna priznanja „Impak Dablin“ i „Balkanika“. 2010. bio je najčitanija knjiga u bibliotekama Srbije. Inače, ovaj roman je dosad prodat u tiražu od 50.000 primeraka što je potvrda, naglasio je Papić, da su čitaoci prepoznali njegov kvalitet. Roman „Znamenje anđela“, istakao je Papić, bez posebne medijske podrške je već prodat u 7.000 primeraka i upravo je štampano novo izdanje.

Stariji i iskusniji kolega po peru Vladimir Kecmanović je ocenio da je „Znamenje anđela“ najzrelije i najbolje Stojiljkovićevo delo dosad i da je ponovo potvrdio da poseduje ne samo izuzetnu veštinu pripovedanja već i božji dar za građenje likova i njihovih kataktera, i da se podjednako dobro snalazi u različitim istorijskim epohama kao što se vešto kreće između istorije i mita. Kecmanović je prebacio kritičarima što su dali podršku samo prvom romanu, a zatim su ili ignorisali ili čak negativno ocenili naredne knjige, jer ne mogu da se pomire s mišlju da dobra literatura može biti toliko tražena i čitana, i ocenio da je to nepravedno prema piscu.
„Danas sam siguran“, zaključio je Kecmanović, „da će ovaj pisac, uprkos kritici, preživeti.“

Autor je rekao da se i pre poziva da napiše dramu o Konstantinu Velikom počeo baviti temom progona hrišćana i planirao da o tom periodu napiše roman. Iako je bio dosta angažovan oko predstave koja je osvojila dve nagrade na Sterijinom pozorju, Stojiljković je veoma srećan što se i roman pojavio pre kraja jubilarne godine. Za pisanje ovog romana, istakao je autor „digao sam lestvicu veoma visoko, jer nisam želeo da to bude samo još jedan istorijski roman“, a uzor mu je bio roman Margaret Jursenar „Hadrijanovi memoari“. Kako je objasnio Stojiljković, prvi deo romana u kome opisuje detinjstvo i mladost Konstantina nije korišćen u drami, koja se bavi krajem života ovog rimskog imperatora koji je izjednačio hrišćanstvo Milanskim ediktom pre 1700 godina sa svim drugim religijama, a i sam je na kraju prihvatio novu veru. Uz Kostantina, uključena su u roman još dva važna lika, njegovi saborci koji će postati hrišćanski sveci – Sveti Georgije, Dioklecijanov general i savetnik, i Sveti Dimitrije, potomak ugledne senatorske porodice iz Soluna. Roman „Znamenje anđela“ ima epski zamah, jer je reč o jednom prelomnom periodu ne samo za Rimsko carstvo već za civilizaciju uopšte.

Pisac se na kraju poverio da je ovim romanom zaokružio temu kojom se bavio još dok je pisao scenarije za stripove.