Prikaz klasika: „Poštar uvek zvoni dvaput“

Ovaj klasični roman Džejmsa M. Kejna prepun je oštećenih ljudi, nasilja, seksa, loših izbora i osuđivanih ljudi. To je jedan od prvih primera noara i knjige koja je bila i uspešna i ozloglašena, kada je objavljena 1934. godine. Uprkos godinama, „Poštar uvek zvoni dvaput“ i dalje je nešto što bi obožavaoci ove vrste krimi romana trebalo da pročitaju.

Radnja prati Frenka, skitnicu koji počinje da radi u restoranu i zaljubljuje se Koru, zavodljivu suprugu prljavog vlasnika. Njihova veza, puna požude i velikog nasilja, vodi Franka i Koru opasnim putem. Kora, umorna od svog života, žudi za nečim boljim, te uverava Frenka da je oslobađanje od muža jedini put ka slobodi i boljem životu.

Kao i druga Kejnova dela, ova priča prati likove do samouništenja, koje je motivisano osnovnim željama. Požuda i pohlepa dovode do ubistva. Ne elegantnog ubistva, već neurednog i neefikasnog, jer ga je počinio čovek koji nema telenta za to, ali ima odlučnost da to obavi.

Anksioznost i strah dovode do izdaje. Sumnja se šta su uradili, i Kora je spremna da izda čoveka s kojim je skovala plan. Međutim, takav uredan kraj nije ono što je Kejn imao na umu. Kora na kraju ne završi u zatvoru, što joj omogućava da se pomiri s Frenkom.

Naravno, jedna od Kejnovih stalnih tema i karakteristika, koja njegovo delo čvrsto stavlja u noar jeste beznađe. Uredni završeci nisu za vrste likova koje on stvara. To važi i za Frenka i Koru. Završetak nudi meru pravedne i nepravedne odmazde. Savršena je priča o ljudima koji slede najveće, nemoralne, ljudske želje.

Uticaj poštara varira u žanrovima i vremenu. Albert Kami napomenuo je da su teme i stil „Poštara“ utiču na „Stranca“. Na neki način, većina krimi romana, osim proceduralnih i privatnih detektivskih priča, mnogo duguju Kejnu. Bio je šampion u prikazivanju zločinaca, a ne u sprovođenju zakona.

Roman je takođe inspirisao nekoliko filmova, posebno adaptaciju iz 1946. godine koja se ističe kao rani primer filmskog noara, i u dobrom i u lošem obliku. Film beleži pohlepu, požudu i sklonost nasilju koji ispunjavaju knjigu, ali bilo je i promena koje su više bile vezane za filmsku industriju, što se Kejnu nije dopalo. Kora je, na primer, više manipulator u sopstvene svrhe, nego što je to u knjizi. Izgubljena je očajnost koja objašnjava njene postupke, bez da su opravdani.

Film je takođe pokrenuo niz filmova „Kejnovog šablona“ u kojima se pojavljuje preljuba, ubistvo supružnika i likovi koji čine zločine, ali nisu zločinci. Postala je popularna, ali verovatno previše iskorišćena tema priče.

Ovaj kratki roman pun je emocija i štete, koje su opisane u pažljivo izabranom toku reči. Kejn istražuje neke iste teme u svojim kasnijim radovima, u „Dvostrukoj odšteti“ i „Mildred Pierce“, ali „Poštar uvek zvoni dvaput“ ističe se kao kanonsko delo ovog žanra.

Autor: rthomasbrown
Izvor: crimefictionlover.com
Prevod: Lidija Janjić