Prikaz knjige „Dobrovoljac“ autora Džeka Fervedera

Premda se čini da je o događajima koji se tiču Holokausta i Drugog svetskog rata pisano bezbroj puta i na bezbroj načina, neverovatno je da nove priče i dan-danas izlaze na svetlost dana, napisane iz drugačijeg ugla i sa različitim osvrtom na složene istorijske događaje. Praktično nepoznati izveštaji o junaštvu i tragičnom porazu rasvetljeni su u svežem biografskom osvrtu na život poljskog policajca Vitolda Pileckog, prikazanih u jednoj od najpotresnijih priča koje sam ikada pročitao. Nakon što je Poljska okupirana i Aušvic (nekadašnje barake poljske vojske) pretvoren u zatvor u kom su Nemci držali ratne zarobljenike, Pilecki i ostali poljski nacionalisti osmislili su akcije pomoću kojih će se odupreti okupatorima i povratiti vlast u svojoj zemlji. Jedna od najpotrebnijih stvari bile su informacije koje će preneti zemljama koje će naposletku postati Saveznici, kako bih ubedili da preduzmu korake i krenu u napad na naciste. Kako bi prikupili dokaze o ratnim zločinima i oformili pokret otpora iznutra, Pilecki se dobrovoljno prijavio da ga nacisti uhapse i odvedu u Aušvic. Ovo se naravno odigralo mnogo pre nego što je bilo ko znao da će Aušvic prerasti u logor smrti u kome je nastradalo preko 1,1 milion ljudi.

Ono što Ferveder u više navrata naglašava u svojoj knjizi jeste to da je Pilecki bio relativno običan muškarac koji se odlučio na tako smelu žrtvu zahvaljujući snažnim nacionalističkim ubeđenjima, pre nego li određenim ideološkim ili humanitarnim porivom. Ali ipak se hrabro suočio sa mnoštvom izazova i nečuvenom brutalnošću. Kao svedok onoga što se unutar logora odigravalo, dovelo je do toga da se neprekidno izlaže riziku u nadi da će zaustaviti strahote i patnju. Neverovatno je da su mnogi njegovi izveštaji, koji su čudom prokrijumčareni iz logora, dospeli u ruke zapadnjačkih zvaničnika i ostali nezapaženi i zanemareni. To je bilo prvenstveno zbog toga što se na oslobađanje logoraša unutar Aušvica gledalo kao na strateški previše težak zadatak. Takođe, neki od zvaničnika sumnjali su u legitimnost izveštaja. Pored toga, neodlučnost oko davanja prioriteta takvoj akciji bila je podstaknuta antisemitskim stavovima. Čak i kada je Pileckom postalo očigledno da nikakva pomoć nije na putu, i da će bilo kakva pobuna unutar logora verovatno biti propast, organizovao je pokret otpora među ugnjetavanim zatočenicima u pokušaju da istina o onome što se događa unutar logora dospe do nacija koje su bile u mogućnosti da se suprotstave nacistima. Autor primećuje sledeće: „Vitoldova priča demonstrira hrabrost kakva je potrebna da se nova zla razlikuju od starih, da se imenuje nepravda i da se čovek uključi u stradanje drugih.“

Ferveder na efektan način spaja izveštaje o ličnim iskustvima Pileckog i sveobuhvatan osvrt na istoriju Drugog svetskog rata i prikaz toga kako je Aušvic prerastao u mesto na kome su počinjeni varvarski zločini. Ono što ovu knjigu delom čini fascinantnom jeste neizvesnot toga šta se dogodilo sa Pileckim. I to što je njegovo junaštvo ostalo nezabeleženo u istorijskim knjigama, deo je njegove tragične životne priče. Zahvalan sam na tome što mi je knjiga „Dobrovoljac“ pružila dublje razumevanje komplikovanog razvoja rata, kao i izuzetan uvid u neverovatno junaštvo jednog čoveka.

Autor: Erik Karl Anderson
Izvor: lonesomereader.com
Prevod: Aleksandra Branković