Prikaz knjige „Gle, maca!“:

Na sajtu publikacije School Library Journal objavljen je osvrt na knjigu „Gle, maca!“. Prenosimo vam njihove utiske, a vi otkrijte i zašto.

Kada ste poslednji put nabasali na zaista dobru, zaista odlično napisanu knjigu za početnike u čitanju? Teško ih je napisati i još teže učiniti ih zabavnim. Na scenu stupa „Gle, maca!“. Ima sve ono što me nervira kod modernih knjiga za decu, poput direktnog obraćanja čitaocima i nametljivog pripovedača, međutim, toliko je smešna da sam se bukvalno naglas cerekao i sjajno se provodio čitajući je.

„Gle, maca!“ Šta kažete? Kako vas pas koji se nalazi na koricama knjige brzo uverava: „Ej, ja nisam mačka. Ja sam pas.“ Tako počinje prva od tri pričice. Kucu Maksa nam u prvoj priči predstavljaju kao macu po imenu Beba Kolačić, u sledećoj on nadmudruje zmiju, a naposletku direktno kontrira narativu cele knjige kako bi stekao neku vrstu pseće nezavisnosti. Vuf, sjajno!

Knjige za početnike su redak format u dečjoj književnosti, a imaju naročitu ulogu. Uloga im je da deca nauče da čitaju. Sticanje ove sposobnosti je toliko važno da su se tokom godina izdavači trudili da ove knjige budu specifične veličine i oblika. Ako primetite knjigu velikog formata, možete da pretpostavite da je napisana za čitaoce-početnike.

Pojava knjiga Doktora Susa oduvala je konkurenciju i zastarele forme specifičnim humorom i kratkim rečima. Stvari nakon toga postaju besmislenije. Počinju da se prave knjige koje kopiraju njegov stil (iako je Doktor Sus bio dovoljno mudar da se uortači sa umetnicima kao što su F. D. Istmen i Berenštajnovi, kako bi održao specifičnost svog brenda). Zatim je neki genije prokljuvio da bi se pomoću sistema koji svaku knjigu ocenjuje po težini teksta školama mogle prodavati knjige koje su namenjene čitaocima različitih stupnjeva napretka u čitanju. Danas štivo za početnike u čitanju je mešavina starog i novog, izbalansiranog i slobodnog. A onda se desi „Gle, maca!“. Knjiga koja vešto pripaja humor i jednostavnost.

Ako ću pričati o humoru, onda ću bukvalno na sitna crevca secirati ono što knjigu čini smešnim. Pokušaću što bolje da vam je predstavim. Prvo, nepažljivom roditelju ili detetu ona će izgledati kao sve ostale bljutave, generičke knjige. Međutim, pronicljiva osoba će primetiti da se naslov nešto ne slaže sa psom na koricama. Pošto ni sam nisam obraćao mnogo pažnje, prva priča me je zaista oduševila. Dok pripovedač neprestano razglaba o nepoznatoj mački, pas postaje sve nervozniji. Sve to kulminira mojom omiljenom rečenicom u knjizi: „Mačka se zove Beba Kolačić“. Ne znam ni sam zašto sam se toliko zacerekao kada sam to pročitao. Humor je subjektivna stvar. Sve što znam jeste da me je autor potpuno kupio zato što onaj ko nervira psa iznenada kaže nešto glupkasto kao „Beba Kolačić“.

Pomenuo sam da je jedan od razloga zašto morate imati ovu knjigu to što se naslov i korica ne podudaraju, a ja sam je uzeo iz potpuno drugog razloga. Posle nekog vremena počnete da verujete određenim autorima. Dejvid Larošel nije uzalud dobio razne nagrade, ipak je s vremenom usavršavao tajming za komiku i umetnost pisanja knjiga za široke mase. U narednoj knjizi „Gle, kuca!“ humor je za nijansu suptilniji, ali zadržava slične elemente, kao što je iznenađenje na svakoj stranici ili to što, ako je naglas čitate detetu, možete da izmenite glas i tako je učinite još smešnijom. Volim knjige koje meni, roditelju, pružaju različite mogućnosti. Volim knjige koja deci pružaju još više od očekivanog.

Zanimljivo, ni u jednom trenutku se nisam zapitao da li je mogao da je ilustruje iko drugi do Majk Vonutka. Vonutka, kao i Larošel, poreklom je iz Minesote i njih dvojica su sarađivali i na drugim knjigama. Verujem da mi je ipak ova knjiga najmagičnija, možda baš zbog toga što jednostavne reči nisu sputane ilustracijama koje odvraćaju pažnju tamo gde to nije potrebno. Štivo za početnike uglavnom ima prilično jednostavne ilustracije a Vonutka u tome briljira.

„Gle, maca!“ možda neće započeti novu eru knjiga za početnike u čitanju, ali ima tu nečeg posebnog u kombinaciji humora koji „razbija četvrti zid“ i pojednostavljenog dizajna, što je zaista pravo osveženje. A nisam ni prokomentarisao da je Larošel veoma pažljiv u upotrebi jezika, da nikada ne koristi predugačke reči. Apsolutno je namenjena za dete koje uči da čita. Samo imajte na umu da njihovo čitanje može biti isprekidano veoma glasnim smehom. Drugim rečima, ovo je jedna smehotresna knjiga, prijatna novina u moru ne baš uvek ovako sjajno promišljenih izdanja namenjenih najmlađima.

Izvor: afuse8production.slj.com
Prevod: Đorđe Radusin