Prikaz knjige „Okean od papira 2: Muzej izmišljenih bića“, Zorana Penevskog: Kad jedva čekaš nastavak

Ponovo imamo divnu priliku da se družimo sa neobičnim likovima i da zajedno s njima doživimo fantastične avanture na granici sna i jave.

Zoran Penevski nas i u drugom delu serijala Okean od papira izaziva da izdržimo karusel uzbudljivih dešavanja u kojima se mešaju stvarno i magično, de rešavamo zagonetke i mozgalice na putu do konačnog raspleta.

U nastavku pod nazivom „Muzej izmišljenih bića“ glavni junak Tarvin Malk je napunio 16 godina i to čini značajnu razliku u odnosu na prvi deo – on je sada spreman da sazna veliku tajnu o sebi, pre svega da je u opasnosti…

Njegova sestra Miona je i dalje bolesna od furijske groznice, a Tarvin i dalje pokušava da joj pomogne i sada je u tome sam jer je ostao bez glavnog oslonca – strica Kromana. I upravo u tom trenutku, neposredno nakon tragedije, počinje „Okean od papira 2“ – u laboratoriji „ludog magijaša“ Kromana, uniformisano lice ispituje Tarvina, što romanu daje detektivski ton:

„Hajde, polako. Reci mi sve što znaš, redom“, smireno mu je govorio redar u uniformi boje različka. Tarvin je zurio u lice poprskano pegicama kao da gleda palačinku koja govori. „Čega se sećaš? Agija kaže da je Kroman sinoć izlazio i da je čula kad se vratio. I to je sve.“ „Nikoga nisam video, niti čuo“, dok je Tarvin to izgovarao, postojalo mu je sve čudnije. Ko je to mogao da uradi a da ga ne primeti? Neko nevidljivo biće?

Nije to jedino pitanje koje muči glavnog junaka. Iz laboratorije strica je nestala „Knjiga moći“ (po kojoj je pisac nazvao prvi deo svog serijala od ukupno šest knjiga).

Koju je uzeo? Zašto?

U odnosu na prvi deo napeta atmosfera je izraženija zbog čega se roman čita u dahu, ali i gleda sa posebnom pažnjom zahvaljujući fantastičnim ilustracijama Dušana Pavlića koje nas hipnotišu na svakoj stranici. Retka su dela u kojima možemo da uživamo u artizmu dvojice umetnika istovremeno, zbog čega je ovaj serijal romana jedinstven u domaćoj literaturi za decu.

Osim što nam je priuštio zadovoljstvo da proživljavamo nove maštovite avanture, Zoran Penevski nam je u drugom nastavku predstavio i nekoliko novih likova. Uz mudrog dečaka Tarvina i njegovu bolesnu sestru Mionu, koju može da izleči samo runolist inače će umreti kao i njihova majka, sada se družimo i sa devojčicom Isenom, gradonačelnicima, ali i sa neverovatnim „eskponatima“  iz „Muzeja izmišljenih bića“. Septineja (morska zvezda sa sedam visokokaloričnih krakova), sladoleš (neobična alga koja miriše na slatkastu trulež), fonikla (prepoznaje osećanja drugih pa se zato druži s onima koji je vole, što nije najsrećnije rešenje za nju jer je ljudi love pomoću empatije), maskovrezica (tanano stvorenje koje voli odeću), vrumija (ženoliko nago biće koje lovi mužjake svih vrsta)...

I baš na vrumiju Tarvin sumnja kada razmišlja o tome kako je nastradao njegov stric.

„Oh, nemoguće“, rekla je Bersi. „Pa, vrumije ne postoje!“.
„Ako je nešto izmišljeno i nematerijalno, to ne znači i da ne postoji! Recimo, ne možeš prstom da pokažeš u neku stvar i da kažeš da je to uteha, ali ti je osećaš i siguran si da ona postoji“, ispravila ju je Isena.

Koja devojčica je u pravu? Da li je Tarvin u pravu?

Mnogo je nerešenih pitanja, a najvažnije od svih je – da li će Miona ozdraviti?

„Ne znaju ti naučnici kako se leči…“
„Furijska groznica?“
„Da, tako je vi zovete. Mi je znamo pod drugim imenom.“
„Kojim imenom? I koji to vi?“
Agija je pogledala Cobiru, a ona je samo blago klimnula glavom.
„Mi iz Vešterinskog sestrinstva. Za nas se ta bolest zove brigomora. Ona je groznica koja napada deo svesti koji je zadužen za brigu. Ko preterano brine, može da se razboli od brigomore.“

Mi ne brinemo već jedva čekamo nove avanture Tarvina i ekipe iz Petograda. Sigurni smo da će taj mudri dečak uspeti na kraju da pomogne svojoj sestri, samo da pregrmi još niz prepreka i reši još nekoliko zagonetki, a i mi sa njim.

Autor: Dragana Todorović