Prikaz romana „Knjiga čežnji“: Šta bi bilo da je Isus imao ženu?

Šta bi bilo da je Isus imao ženu? Koliko bi istorija hrišćanskog sveta bila drugačija? To su neka od pitanja kojima se pozabavila autorka Sju Monk Kid uz svom novom romanu „Knjiga čežnji“.

Iako se u Bibliji ne pominje Isusova žena, ako ostavimo po strani mitologizovanu, božansku ličnost drvodelje iz Nazareta, malo je verovatno da je odrasli Jevrej koji je živeo u 1. veku nove ere bio neoženjen – to mu je bila dužnost i obaveza.

No, kako je hrišćanstvo polako upijalo ideje da je sve telesno manje vredno od duhovnog, a žene su, jelte, blisko povezivane sa telesnim, tako je celibat postajao put ka svetlosti u hrišćanstvu, nevinost vrlina, i samim tim oženjeni Isus nije bio naročito poželjan.

Sju Monk Kid, autorka bestselera „Tajni život pčela“, ideju za roman o Ani, ženi Isusa Hrista, dobila je kada je pre više godina pročitala svitak u kome se pominje da je Isus imao ženu. Ispostavilo se da je svitak lažan – „Jevanđelje Isusove supruge“ otkrio je čovek koji je vodio porno sajtove sa svojom ženom vidovnjakinjom koja je razgovarala sa anđelima – ali autorka nije mogla da se otrese ideje o samosvesnoj, obrazovanoj ženi koja traži svoj put i koja je ravnopravan partner jednoj izuzetnoj ličnosti.

Da stvari budu još komplikovanije, Ana je ćerka glavnog Irodovog pisara, a njen polubrat je Juda (Iskariotski) koji, kao i Isus, želi kraj rimske uprave, samo što on nema strpljenja, želje ni sklonosti da do toga dođe mirnim putem.

Kada Anu vere za matorog udovca, ona pada u očaj iz kog je izvlači i kasnije joj spasava život lepi i mladi tesar blagog pogleda. Ana se udaje za Isusa, odlazi sa njim njegovoj kući u Nazaret i svedoči kako se oko Hrista okuplja grupa učenika/braće koji, kao i on, žele kraj rimske vlasti.

Istovremeno, Ana pokušava da pronađe svoj glas u pisanju o velikim i zaboravljenim ženama iz istorije. Kada bude primorana da pobegne u Egipat, u komuni Terapeuta, u društvu svoje tetke britkog jezika i prijateljice koja je bez svog jezika ostala – odsekao joj ga je otac jer ga je „osramotila“ javno izrekavši da ju je silovao rimski vojnik – Ana pronalazi svoj dom i svoj poziv.

Sju Monk Kid je uspela u nameri da „Knjigu čežnji“ ne napiše kao knjigu o Isusu već o njegovoj (fiktivnoj) ženi, a od Ane je napravila istoričarku feminizma i aktivistkinju, neobičan lik za stari svet gde su žene bile roba i teret, a ne glas – glas koji Ana očajnički traži i na kraju i pronalazi.

„Knjiga čežnji“ sasvim sigurno neće izazvati haos kakav je napravio Martin Skorseze sa „Poslednjim Hristovim iskušenjem“, niti će izazvati debatu kao „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna, ali je knjiga koja ima nešto što vas tera da razmišljate. Priča o Ani podseća na „Crveni šator“ Anite Dajamant, istorijsku priču o ženskoj hrabrosti, snazi i duhu.

Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik