Prikaz romana „Kupina i divlja ruža“

Godine 1768. Sara Kemp pristiže u londonsku četvrt Spitalfilds sa svega nekoliko funti u džepu i preporučenim pismom za porodicu u kojoj treba da radi kao sluškinja. Po dolasku zbunjenoj, neiskusnoj i umornoj Sari prilazi starija žena koja joj nudi prenoćište za nadolazeću noć.

Sara prihvata ponudu i ubrzo se zatiče u zarobljeništvu. Žena joj je uzela novac i preporučeno pismo i uvukla je u svet prostitucije. Jedino joj je preostalo da prodaje svoje telo kako bi preživela. Meseci prolaze, a bespomoćna Sara se navikava na svoj novi život. Nakon susreta sa brutalnom mušterijom i javnih batina od gazdarice, ona shvata da mora nekako da se izvuče.

Ester Torel ima sličnu sudbinu. Ona je Engleskinja u braku sa hugenotskim tkačem svile i oseća se zapostavljeno i usamljeno. Pošto poseduje umetnički duh i kreativnost, nadala se da će uz muža stvarati predivne svilene dezene. Međutim, muž je ponižava i omalovažava, a ona odustaje od svog sna i okreće se dobrotvornom radu za crkvu. Tokom deljenja primeraka Biblije u siromašnijoj četvrti, slučajnim susretom sa Sarom Kemp započeće nesuglasice između dve žene.

Sara će se zaposliti kao „damska sluškinja“ i tako započinje njihov nelagodni odnos. Iako Sara svakog dana pomaže Ester da se obuče, ona prosto prezire licemerje u tom takozvanom „pobožnom“ domaćinstvu. Primećuje da „njene flašice sa bojama, kreme i zakrpe kao da pripadaju toaleti bludnice“. Sara svoju gospodaricu smatra razmaženom i naivnom.

Ali ni Ester nije nevinašce. Iako je nesrećna u braku, ona krije tajne iz sopstvene prošlosti. Veruje da bi Sara trebalo da bude zahvalna što ima priliku da radi u uglednom domaćinstvu, ali Saru iritira posao koji obavlja, iako shvata njegove prednosti. Sara razume da je „napredak sa kurve na sluškinju zavidan, ali oba života čini usiljena intima zarad potreba drugih“.

Obe žene su suočene sa manjkom slobode. Kao sluškinja, Sara je u milosti svog gospodara, Esterinog muža Elijasa. Međutim, i Ester, koja svoj život opisuje kao „zlatni kavez“, nalazi se u istom položaju. Ester gradi odnos sa tkačkim šegrtom koji svaki dan provodi na tavanu, predući svoje remek-delo. Kako se njihovo prijateljstvo razvija, Ester pronalazi zadovoljstvo učeći da prede svilu, zadovoljstvo koje joj muž brani. Nezadovoljna svojim poslom, Sara pronalazi utehu u društvu Džona Barnstejpla, povremenog tkača u službi Elijasa Torela.

Sa smanjenim brojem porudžbina svile, smanjuju se i plate tkača, a Ester i Sara će se naći usred problema koji nastaje ne samo između muža i žene već i između poslodavca i radnika. Sara i Ester će morati da se oslone jedna na drugu i na krhko međusobno poverenje kako bi preživele. Ova kriza će ih obe naterati da uvide kako su jače nego što im je ikada bilo dozvoljeno da poveruju.

„Kupina i divlja ruža“ na zanimljiv način istražuje svet hugenotskih tkača svile u Londonu. Veltonova vešto prikazuje nepoverenje između poslodavca i radnika, između Hugenota i Engleza, pa čak i između muža i žene. Iako nijedna junakinja nije savršena, obe su autentične i ranjive. U vreme kada su ženski izbori i slobode izuzetno ograničeni, Sara i Ester uspevaju da pronađu razumevanje jedna za drugu i ohrabre se da žive kako njima odgovara.

Roman je ispripovedan kroz dva lica, i predstavlja uvid u svet trgovine svilom u Spitalfildsu u vreme kada je radnička klasa bila potlačena, a parče svile vredelo više od ljudskog života. U „Kupini i divljoj ruži“ spisateljica Sonja Velton prede priču o tajnama i žudnji, sve do dirljivog i prijatnog kraja.

Autor: Sintija A. Grejam
Izvor: nyjournalofbooks.com
Prevod: Đorđe Radusin